Policijski glasnik
СТРАНА 322.
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
БРОЈ 41.
НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО
Организовање власти у ново-ослобођени/л крајеви/ла После петвековног робовања дошла је најзад слобода; после петвековног безвлашћа наступили су ред и сигурност. Наша браћа у Санџаку, Старој Србији и Македонији, до сада без икакве законске заштите и потпоре, на милости и немилости некултурних Турака и дивљих Арнаута, потпуно бесправно робље, дочекала су ево, захваљујући Свевишњему, да добију организоване и уређене власти, власти српске, које ће им осигурати оно што је сваком људском бићу најсветије и најдраже: личност и слободу, мир и спокојство, част и имовину. А колико су тек она жељна свега овога? Требало је да падне хиљадама њихових глава од крволочних Арнаута и обесних турских зулумћара, за које у „културној" Турској нису постојали ни судови ни власти; требало је да хиљадама њихове браће иструне по турским томруцима само зато што су се Србима називали и српски осећали и мислили; требало је да својим рођеним очима гледају како им Турци и Арнаути бешчасте и онаказују најрођеније и најмилије; требало је, најзад, да њихова браћа из слободне Краљевине залију својом јуначком крвљу сваку стопу ослобођеног земљишта, па да у славној Душановој постојбини поново завлада његов Законик, који је подједнако штитио и господара и роба, и домородца и странца, и победиоца и побеђеног. Време испаштања и искушења било је и дуго и тешко, али је и њему најзад дошао крај. Захваљујући победоносној српској војсци, у старим царским и краљевским градовима: Скопљу, Призрену, "Расу и Жељгиљову вију се већ српске тробојке, и заповедају српски органи и српске власти. За прве представнике власти у ново-ослобођеним крајевима Врховна Команда до сада је поставила: 1. Г. Михаила Церовића, начелника округа београдског — за округ Скопљански; 2. Г. Михаила Зотовића, начелника округа ужичког — за округ Ново-Пазарски; 3. Г. Тодора Станковића, народног посланика — за округ Приштински, и 4. Г. Ранка Трифуновића, члана Управе града Београда — за округ Кумановски. Задатак првих полицијских старешина у ново-ослобођеним крајевима неће бити ни мало лак. Они ће имати да организују среске и општинске полицијске власти у новим окрузима; да заведу ред и сигурност у крајевима у којима је виШе од пет векова владала анархија, и у којима су власти само по имену постојале; да, тако рећи, из ничега створе камен темељац за потпуно правно уређење Нове Србије. Посао овај и тежак је и озбиљан, али смо ми уверени да ће њихова подобност и њихов патриотизам све савладати. Нека им је срећан и успешан рад!