Policijski glasnik

СТРАНА 364,

ПОЛИЦШСКП ГЛАСНИК

П1>ОЈ 46.

2° Што се виности тиче, оиа иије потрсбна Уп. 1 б. 11. Ко се по сокаку камењем или другим чим опасним баца". а) Радња се састо.ји дакле у бацању ио улици камењем или другим чим оиасним. 1° Вез значаја је, на кога одн. на што се баца камењем, и да ли је ко погођен одн. да ли је шта погођено. 2° Под »другим чим опасним" разуму се предмети, којима со може неко лице или нока ствар повредити. б) Овај иступ може бити у идеалном стицају с тслесном повродом, убистЕом или повредом ствари. в) К-ривац. Уп. 1 6. 12. Ко камење, дрва. или какву нечистоћу коме у кућу или авлију убаци". а) 1° Радња се састоји дакле у убацивапА) камења, дрва или какве нечистоКе у нечију кућу или двориште. (1) Потребно је, да су бачени камон, дрво илн нечистоћа заиота пали у нечију кућу илп дворишто, јгр законодавац вели: у кућу... убаци".*) (2) 0 појму в нечистоће (( в. 8 а 1°. (3) Без значаја је, да ли јо двориште ограђсно или не. 2° Да би убацивање бнло противиравно, потрсбно је, да су камен, дрво или не чистоћа убачени у туђу кућу (»Комо у кућу..."). Али би опдо спадало и бацање у своју кућу, кадјоона дата некомо под закуп, пошто је бацањо тада противправно. б) Кривац. Уп. 1 б. (НАСТАВИЋВ ск) 4 ПРОНАЛАЖЕЊЕ КРИВАЦА ПОМПЋУ ОТИСАКА ПРСТИЈУ Б-г Е. Еосагс!

Доказ помоћу отисака прстију, без тешкоћа примљен од судова извесних држава, као н. пр. у Велгији, Данској, Швајцарској, Енглеској, Бразилији а иарочито у Аргентини, продиро, истина полако и с тешкоћама, и у Француској. Потребно је, међутим, разликовати воома разнолике случајсве у примени дактилоскопске методе. Отисци прстију служе доиста, на првом месту, за упознавање повратника и класиФицирање картона о идонтитету, али они исто тако могу послужити и за проналажење извршилаца злочина или проступа. Ако се на месту извршеног кривичног дела нађу отисци прстију, могућно је идентиФиковати их са отисцима прстију осумњичених личности, и на овај начин пружити полицији или суду математич ш и необорими доказ о кривичној одговорности, или бар о присуству окривљенога на месту извршеног дела. Има, најзад, још једна

Ј ) Уп. Ргапк § 366 ЈГ» 7, Оићаивеп § 366 Х° 7 б. — Прома томе но спада овде, веН под т. 8 случај, кад ко нечисгоћу какву баци на чију куНу. Ппот. узима ЦениА 822.

врста операције, много интересантнија и ређа, која со састоји у проналажењу криваца, бсз икаквих индикација и обавсштења, искључиво помоћу отисака прстију.^ Добро познат и свуда цитнран примор ове врсте истраживања јесто онај у аФери ШеФеровој. Реч је о једном убиству које је извршоно 17 октобра 1902 год. над служитољем једног зубног лекара приликом крађе ствари из стана овог лекара. Испитујући место овог злочина г. А лфонз Бертилон констатовао је четири крвава отиска прста на једном стаклу. Он их је Фотографисао и, после дугог и стрпљивог иопптпвања у колекцији својих картона, успео је да их идентнфику г је са отисцима прстију повратника ШсФера. Г. Бсрти '10н је имао на расположењу отиске четири узастогтна злочинчева прста: иалца, кажиирста, средњег и домалог, и то му је знатно о.такшало посао. Може се већ замислити колики би то посао морао бити да је иа месту извршеног злочина нађен само један отпсак прста, и да јс саио на основу његатребало врпшти иетраживање у једној тако обилној колекцији картона као што је она париска, у кетјој су картони класиФицирани само по аитропометрпјским мерама и азбучном реду! Пример који наводимо може се, дакле, сматрати као изузетан. Да би операција око истраживања ове врсто постала текућа и давала добре розултате, потребна су два услова: 1. да картони у колекцијама буду класифицирани ио дактилоскоиској методи, и 2. да се истраживање отисака ирстију на месту извршеног кривичног дела врши систематски, одмах чим је ово откривено, и ире него што би ко на овом месту ма шта дирао. Први услов данас се готово свуда оетварујо, пошт« су скоро сва одељења за идентиФикацију својо класпфикацнје по антропометријским мерама заменила једнпм од дактилоскопских система класифицирања (на жалост они су мпогобројни). Идеал би, очигледно, био постигнут кад би свако одељењо за идонтификацију притежавало посебне регистре за отиско прстију, као што су они које је Олориц установио у Мадриду, у којима су отисци класиФициранп јодан по један, то је с тога и истраживање по њима веома лако. Други услов захтева да цела полипија у једној вароши буде упозната са полицијско -техничким истраживањима. По пашем мишљењу, у овоме су до данас успеди само Лозана, Лијеж и Лион. Прома јодном расиису од пре три год., чим се у Лиону изврши какав злочнн или преступ, полицпјски комесаријати или станицо морају, пре свега, известити полицијско-технички лабораторијум, који јо смештон у згради одељења сигурности. Једновремено са овим, тужиоцима и оштећенима се Формално наређује да на месту извршеног злочина ништа не дирају нити ремете, а у важнијим случајима одмах се одређује један жандарм да ово место чува и спречава уништоње трагова. Захваљујући овим мерама, полицијски органи,који раде у полицијско-техничком лаборато-

ријуму, могу благовремено доћи на место извршеног кривичног дела и открити на њему важне трагопо и отиске, које одмах препосе у лабораторијум или их — ако се они не могу преносити ФотограФишу на лицу места. У пракси се врло ретко дсшава да со на месту извршеног кривичног дела ништа не открије. И овом приликом понављамо, још једном више, да апсолутно нема места бојазнп да ће злочинци, употребом рукавица, избећи остављање отисака својих прстију Пре свога, најобазривији повратници ретко се кад окружују овом мсром продострожности, а после и саме рукавицо нису — као што је то већ утврдио Д-р Стокис — апсолутна смотња Формирању папиларних нацрта прстују. Ми лично имали смо, пре неколико недеља, да идентиФикујомо отиско једног крадљувца, који је својо руке — да би избегао остављање отисака прстију -— био умотао крпама. Нађепи отисци били су Фрагмснтарни и прилично нејасни, али су се ипак могли потпуно искористити. Троба још знатгг, да иошење рукавица смета убицама и опасним крадљивцима у вршењу њихових злочина, У овом смислу нама су учињена интересантна саошптења од иидивгдуа које су, полазећи на вршењо операција са рукавицама на рукама или са крпама око прстију, биле приморане да се ратосиљају овог ненавикнутог луксуза приликом доликатнијих операција, и да радо голим рукама, остављајући многобројне и врло јасне отиске. Пошто се отисци прстију пренесу у лабораторијум, приступа се њихооом фотографисању, било директно било после бојења, а потом се покушава њихово идентиФиковање са отисцима осумњиченик индивидуа, т. ј. оних које, као такво, означују тужиоци, сведоци или полицијски агенти. Ако лабораторијум не добије никаква < бавештења, и ако располаже доста јасним отиском, приступа со нстраживању у колокцији картона док се не открује име кривца. Ова операцпја дајс често врло корисне резултате, и но нашем мишљењу од сличних организација у великим центрима могу се очекивати најозбиљније корнсти. Ево неколико примера у којима су злочинци пронађени захваљујући једино ииицијативи полицијско-техничког лабораторијума, без икаквих оггоредних обавештења. I Афера кафане Вилон. Ноћу између 27. и 28. јуна 1911. год. нопознати крадљивац ушао је, цомоћу обијања, у каФану Билоп, у Лиону, и украо: јодаи револвер, један портфељ и 4 днн. у новцу. На двема бутељама, које је крадљивац овом приликом додиривао, нађони су врло јасни отисци прстију. Ови отисци обојени су помоћу карбоната олова, а потом су фотографски увеличани за једанаост пута. У одсуству података о крадљивцу, приступило се истраживању у колекцији картона, и овом приликом агент ТПаФани успео је да нађене отиске идентиФпкује са отисцима Алберта Р . . . , који је месеца марта 1911. год. био осуђен