Policijski glasnik

БРОЈ 2.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 15

вајући личним погодбама за сам рад, које се иначе траже за рад у редовним приликама. Радосав Радојковић, деловођа општине ракиначке, упутио нам јо ово питање: »Општина ракиначка дала је раније своју мохану под закуп јсдном закупцу, који је платио тромесечну аренду унапрод до 23. октобра ове х л одине. У времену мобилизације он је као војни обвезник отишао у своју команду, где се и сада налази, а у радњи јо остала само његова жена. Услсд одласка заку пца као и осталих војиих обвезника радња јо сасвим престала, те је закупац преко овоје жене поднео молбу ошпт. одбору, да му се аренда механока не наплаћује од дана мобилизације, па до доласка војних обвезника. Одбор општински, увиђајући и сам наведене разлого, донео је одлуку: да се аренда механска не нанлаћује од 23. октобра ове год. као дана докле је плаћена аренда, па до распуштања војске, али пошто друге механе у општини нома, то да се механа не затвара сасвим, већ да стоји отворена за свраћај грађана, кад послом долазе до власти. Ову је одлуку одобрила и надлежна полициска власт®. Моли се уредништво за обавештење: 1. Да ли је ова радња општин. одбора правилна ? 2. Ако је правилна, на који начин да се спроведе кроз рачун расходовања аронда која припада за време од 23.октобра до краја године, пошто је она у буџету за ову годину предвиђена? 3. Ако пак ова радња није правилна, гата би требало урадити, да се закупац ослободи ове аренде, кад радњу стицајем прилика, а не својом кривицом, но може да обавља ? На ово питање одговарамо: Одлука општинског одбора, којом се закупцу опрашта закуп до краја године, противна јо закону, јер је ту у аитању расходовање једног буџетом иредвиђеног ариход а, а према. чл. 86. тач. 13 закока о оиштинама оиштински одбор нема ирава. на решавање таквога иитања. Зарогаење тога питања био је надлежан само општински збор прома чл. 33. тач. 3. закона о општинама. јор је ту било у питању отуђење јодног потраживања, које проистнчо из општинске непокретности. Према овоме, по нашем мишљењу нозаконита је и одлука надзорно полициске власти. којом је одобрена једна противзакона одлука општинског одбора. Дајући ово објашњење ми пстичемо, да је стилизација чл. 33. тач. 3. закона о општинама тако рђава и незгодна, да је већ дала повода за неједнаку примену и код самог Државног Савота. (В. одлуке Држав. Савета о томе у бр. 4. Полициског Гласника за 1911 год.). Ми смо своје мишљење засновали строго на закону, али признајемо, да тај закон није умесно регулисао ово питање. Државни Савет сматра, да и за оваква општ. потра-

живања, која проиетичу из непокретносги, може ошпт. одбор доносити одлуку према чл. 86. тач. 21 зак. о општинама, ако је у питању сума испод 200 динара.

Суд општине врбско упутио нам је ово питање: »Једног грађанина из ове општине ујео јо бесан пас, који је својина такођо једног грађанина из ове општине. Кад је суд известио о томе власт сроза жичког, она је на основу лекарског мишљења наредила општинском суду, да повређеног грађанина одмах упути у пишки пасторов завод на лечење и да му из општинско касе изда иа име путног и подвозног трошка 40 динара, што је суд и учинио. Суд је овај издатак учинио из позицијо, одрсђене буџетом на нопредвиђене потребе, пошто по буџоту није ммао позицију предвиђепу за овакве издатке. Да би суд знао да ли је овај издатак правплан илп но, моли се уредништво за објашњење : 1. Дали је овај издатак правилан, кад буџетом за ову годину нема одобрене иартије ? и 2. Има ли суд права и којим нутем, да ову суму наплати од уједсног или од сопствепика пса, те да попуни касу, јор суд сматра, да општина није била дужна да чини овај издатак, већ среска или окружна благајна, у чијим буџетима свакако има партија одобрених на ове цељи? <( На ово питање одговарамо: Поступак са лицима ујоденим од бесних животиња прописан је расписом Министра Унутраш. Дела од 16. I. 1901. СБр. 738 (в. Полицијски Зборник стр. 1366). По томе распису имућни болесници сами сносе трошак и за пут и за лечење (тач. д. расписа). По тач. ђ. тога расписа путни трошак сиротнпх болесника и њихових пратилаца као и оних болесника, који тај трошак не могу иоднети без осетне штете по своје имовно стање, иада на терет месне оиштине, а трошак око лечења и издржавања у Нишу пада на торет округа. Тачком 1. под ж. тога распис-а општинској власти ставља се у дужност да учини што треба: да изуједана лица набаве иотребан новац за иутовање и издржавање Из ових одредаба видн се јасно: да су општине у овим случајовнма дужне одмах дати из своје касе новац за пут лицима која су сиромашна, пли која но могу поднети путни трошак без осетне штоте по своје имовно стање. За имућна лица и она, која могу поднети нутни трошак бев осетне штете по своје имовно стање, општина има да со постара да она сама одмах набаве из својих средстава потробан новац за пут, али ако они то не могу тренутно учинити, да им сама општина изда привремоно из својс касе новац за пут, па после да наплати то од њих или из њихове имовине. Кад општина мора да учини овај издатак, она то увек има да учини из кредита одређеног на непредвиђоне потребе, јер се тај кредит арвенствено за овакво

случаје и предвиђа у општинским буџетпма. Што се тиче питања, да ли општински суд може накнадити свој издатак од сопственика беснога пса, то је могућно, ако би се утврдило, да је до сопственика било кривице из § 335 односно § 180 казненог закона, или из чл. 42 у вези са чл. 34. закона о загатити од сточне заразо. Досуђивање накнадо опгатинама у овим случајевима нарочито је препоручено полицијским властима расписом Министра Унутрашњих Дела од 19. VI. 1899 г. СБр. 6.444.

Суд општине лопушничке упутио нам је ово питање: »Чланом 137 закона о општинама прописано је. да су председник општино и руковалац касе дужни на крају рачунско, а најдаље до 20. јануара идуће годино, саставити општинске рачуне и поднети их одбору на преглод. Али ти рачуни но могу се склопити без одоброног буџета за рачунску годину. Буџет ове општине послат је надзорној власти иа даљу надлежност још 11. јуна 1912. год. и од тога времеаа па до данас није суду враћон. Моли се уродништво за објашњење : Да ли може пороско одељоње потврдити распород општинског приреза за ову 1912. годину после 31. децембра текуће године и ако не може, да ли има какве одговорности до председника и благајника општин. суда, ако саставе рачуне према непотврђеном распореду приреза или ако због тога у опште не саставо рачун у законом року?" На ово питање одговарамо : Суд општински не јавља колики је прирез предвиђен буџетом за 1912, год., али ми претпостављамо, да је већи од 50°/ о , тс је само због тога толико заостао неодобрен. Али и без обзира на то, кад би све власти, које суделују у решавању једног општинског буџета, водиле рачуна о одредбама чл. 131 и 132законао општинама, онда никад не би могао настати случај да један буџет остане неодобрен до краја године. Према тим законским одредбама, сваки општински буџет мора бити одобрен у најкраКем року од 4 месвца, узимајући месец дана за лримедбе надзорне не власти и зборско рсшењо, и три мосеца (в. став IV члана 131.) за одобрење од стране окружног одбора или Министра Финансија, ако је буџет преко 50°/ о . Међутим Пореска Управа својом произвољном праксом поништила је важност става IV члана 131 на тај начин што рок од три месеца не рачуна од првог иријема буџет а, већ у случају враћања буџета ради каквог извештија или обавештења од -иоследњег аријема буцета. На тај начин она јо за себе поииштила рок одређен закЈном, јер можо у бескрајност одлагати одобрење једног буџета. Какоје оваква пракса Пореско Управе несумњиво противна закону, јер је она ио захону дужна за три месеца и арибавити све иодатке, који су јој иотребни за одобрење буџета и одобрити сам буџет, — то с друге стране опет општине