Policijski glasnik

СТРАНА 42.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 6.

ћевна животиња, вели се у § 335 а1. 2, коме вред нанела, кривац поред казне повређеноме н сву видарину да плати, а животиња се мора одмах убити или уклонити сс . 2° »Ако би повреда, вели се даље у поменутој а1., опасва и смртоносна била, кривац да се преда суду, у колико се то њему по § 180 у кривицу урачунати може". У том би случају поотојао реални стицај између повреде из § 180 и овог иступа. (1) У § 180 а1. 2 к. з. вели се „па би опа чрез то кога опасно или смртоносно повредила", те со наравно има исправити наведени законсии текст, у коме се всли »опаспа и смртоносна". Довољно је дакле, да је дивља животиња кога оаасно повредила, и ако ова покреда није смртоносна. Под оаасном повредом има се разумети тежа, не дакле тешна повреда у смислу § 177 к. з. В. о томе Посебни Део I § 7 VI 7 в. (2) Да би се применио § 180 к. з., потрсбно је, да је дивља животиња нанела коме опасну повреду заго, гито ју је неиредострожно чувао онај , под чијим је надзором она. Иотребан је дакле нехат од стране овог лица. Законодавац узима, да овај нехат не посто.ји, кад је повређени »животињу сам дражио и причинио, да га је повредила« (§ 335 а1. 2 ст. 2). 4. Коме је дозвољено дивљег вредоносног звера држати, ако га с нужном предострожношћу не држи". а) Радња се састоји дакле у неиредострожном држању дивљег вредоносног звера од стране онога, коме је држање истог дозвољено. Звер сс нспрсдострожно држи онда, кад је опасан по људе, т. ј. кад постоји могућност, да некога повреди. б) Кривац. 1° Извршилац је онај, коме је одобрено држање дивљсг вредоносног звера. 2° Виност шпе потребна. в) В. 4. 5. ко псето или другу кућевну животињу, која уједа, боде иди ногом бије, са нужном предострожношћу не ч:ува, него ова вред коме нанесе". а) Радња се састоји дакле у неиредострожном чувању какве домаИе животиње, која уједа, боде илиногом бије, услед којег је она некога иовредила,. 1° Чување домаће животиње је не предострожно онда, кад није учињено сво што је потребно, да се она учини безопасном за људе. 1 ) Шта је пак потрсбно учинити, Фактичко је питање 2° Непредострожно чување домаће животиње само је онда радња код иступа иа т, 5, кад је, услед истог ова животиња неког повредила, кад је дакле њиме нроузрокована повреда некоглица од страно ове животиње.

Ј ) (,1Тредостролшост код пса, вели Цепиђ (832), та је, да се или у затвору или дању у ланцу држи или још обичније, да му се на уста мете на подобије мреже од плеха, паквона и т. п. изабрана корпица; код животиње, која боде или бије, поглавита је предострожност, да се даље од људи води и да ее сваки приближујући се опомене, да се уклања.

3° У случају кад је повреда нанета од иаивотиње непредострожно чуване оиасна, т. ј. тажа (в. VII 3 в 2°), имасеприменити § 180 а1 2 к. з., што је изрично наглашено и у | 335 а1. 2 ст. к. з. „Ако би повреда, вели се овде, оиасна и смртоносна била, кривац да се преда суду, у колико со то њему по § 180 у кривицу урачунати може <а ) б) Кривац. 1° Извршилац је онај, под чијим је надзором била домаћа животиња онда, кад је некога повредила. 2° Што се виности тиче, потребан је нехат, јер се он захтева и за случај, кад је повреда »опасна 8 (§§ 180 а1. 2,395 а1 2 к. з.). Из истог се разлога мора и овде узети, да нехата нема, те да према томе извршилац не може бити кажњен онда, кад је повређони животињу сам дражио (§ 335 а1. 2 ст. 2 к. з.) в) В. VII 3 в 1°. (НАСТАВИЂ .Е СЕ) НАДЛЕЖНОСТ ОПШТИНСКИХ СУДОВА ЗА ШУМСКЕ КРИВИЦЕ.

(СВРШЕТАКЈ Ова начелна одлука опште седнице касационог суда речито објашњава да не може бити изузећа општинског суда од суђења не само кривица због заузећа шуме и шумског зомљишта у општинској или сеоској шуми, него ни других иступних шумских кривица учињених у овим шумама, које би се тражило по основу заинтересованости дотичног општинског суда у чијој је општинској шуми учињена каква иступна шумска кривица за коју је по закону о шумама надлежан општински суд. Разуме се да се против поједипих чланова општинског суда који участвују у суђењу ових кривица могу чинити изузећа са других узрока који су лимитативно побројани у § 43. кр. пост. (§ 12. полиц. уредбе).

х ) К. С. узима такође, да ((Опасна" повреда не значи тешку повреду у смислу § 177 к. з., већ тежу, озбиљнију, па ма она била лака повреда из § 173 к. з. Тако у одлуци од 4. августа 1909. бр, 7336 вели: «Из тога што су повреде нанете уједом пса биле по извештају паотерова завода лаке природе, нгго дакле причињене повреде нису биле ни тешке, не може се извести, да не стоји преступно дело из т. 5 § 335 к. з. То је извођење погрешно зато, што се прописом § 180 к. з. и не тражи, да је новреда тешка у смислу § 177 к. з., него да је повреда причињена уједом иса, који је под сумњом, да је био бесан, и које повреде увек и у сваком случају траже лечење, и које се с обзиром нарочито на могуће последице и по излечењу саме повреде јавл^ају као опасне. Пропис т. 5 § 335 к. з. односи се на случајеве сасвим лакше. Зато закон и каже (( животиња вред коме нанесе у , под чим треба разумети случајеве, кад животиња кога нападне и тиме га јаче само заплаши или нагне да бежи, те овај може бити и падне у бегању, или кад животиња кога дочепа за одело и ово му поцепа или му ударом или уједом нанесе само какву модрицу и томе подобно, дакле у опште какав вред, а це и озбиљнију повреду тела, за који случај и § 335 к. з. изриком упућује на § 180 к. 'з.® В. и К. С. 1910. Бр. 9865. (II. § 180, 5 и § 335, 2).

б). Члан 108. И овај члан није прописао никакву казну за нротивправне радње које предвиђа, већ само накнаду учињене штете: в за дрва за огров, која ко сече без »одобрења или осечона извлачи из шумо, наплаћиваће се у име накнаде: »за једна кола, саоне, и т. д. од 4—10 ,дин. и т. д. И ово накнаде, које прописује овај члан треба сматрати као казне, јер ова одредба има казнени карактор. Против пресуда изречених по овоме члану има места жалби првост. суду. Остало одредбе овога закона које предвиђају друга исту пна кривична дела у шумама, а то су чланови: 113. 114. 116. 117. изрично одређују још и казне, на које ће се кривац осуђивати поред накнаде штоте. Ове су одредбе довољно процизно и у примени не наилазе никаквих тешкоћа, с тога се пећемо на њима задржавати. Напомињемо само да се количина потрице коју одређује по члану 119. надлежни кмет са два одборника у присуству оштећеног саобразно одредбама овога закона, врши по тариФИ коју одређује општински одбор, а казна за ово доло изриче по чл. 117. Недопуштене радње за које су прописане казне у члановима: 122. 123. 124. т. 1—4. такође су иступна кривична дела и против пресуда општинског суда изречених за ова дела такође има места жалби првостепеном суду. Поступак за извиђање иступних шумских кривица и њихово суђење. Закон о шумама није прописао никакав особени поступак за извиђање и суђење иступних кривица којо се казно по овоме закону. Према томе прописи полицијске уредбе који прописују поступак за извиђање и суђење иступних кривичних дела из части III каз. зак. иалазе своју потпуну примону и у извиђању иступних кривица које се казне по овоме закону. Испит сведока, оптуженог, суочења и друге потребнс радње које се врше у току извиђања и суђења ових кривица морају се извршити у присуству иследних сведока. Само процона учињене штете мора со вршити саобразно одродбама овога закона о плаћању накнадо коју је закон одредио при инкриминацији појединих кривичних дола посебно. Члан 133. зак. о шумама изузетно од система доказа у крив. делима у општем праву, даје у шумским кривицама, потпуну доказну вредност протоколу шумских органа: чувара, шумара и подшумара, за кривичну одговорност оптуженога, а.ко је овај протокол с-астављен под извесним погодбама, које је прописао овај члан. Те су промене строго Формалне тако да сваки деФекат у овоме погледу повлачи неминовно неважност овога доказа. Државни шумски органи имају прописане штампане обрасце ових протокола којо они попуњују, чиме им је олакшано испуњавањо ових Формалности. Општински и сеоски чувари шума