Policijski glasnik

БРОЈ 20.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 2. ЈУНА 1913.

ГОДИНА IX

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА (ВЈ1АСНИК МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА) ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" ИЗЛАЗИ ЈЕДАНПУТ, А ПРЕМА ПОТРЕБИ И ВИШЕ ПУТА НЕДЕЉНО. ПРЕТПЛАТА СЕ ПОЛАЖЕ У НАПРЕД, И ТО НАЈМАШЕ ЗА ПОЛА ГОДИНЕ, КОД СВИЈУ ПОЛИЦИЈСКИХ ВЛАСТИ, И ИЗНОСИ: 20 ДИНАРА НА ГОДИНУ ЗА ДРЖАВНА И ОПШТИНСКА НАДЛЕШТВА, А ЗА СВЕ ДРУГЕ ПРЕТПЛАТНИКЕ У ОПШТЕ 12 ДИНАРА ГОДИШЊЕ. ИНОСТРАНСТВО: ГОДИШЊЕ 24, ПОЛУГОДИШЊЕ 12 ДИНАРА У ЗЛАТУ. ПОЈЕДИНИ БРОЈЕВИ „ПОЛИЦИЈСКОГ ГЛАСНИКА" НЕ ПРОДАЈУ СЕ. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовог Величанства Краља Петра I, на иредлог Минисгра Унутрашњих Дела, а на основу чл. 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета од 12. Фебруара 1913. год. Бр. 391, донето на основу чл. 114. тач. 9. Устава, које гласн: »Да се Д-р Васа Руварац, учитељ језика у Реалци, родом из Вуковара у Аустро-Угарској и поданик угарски, по својој молби прими у српско поданство изузетно од § 44. грађанског закона, пошто је поднео уредан отпуст из својег садашњег поданства«. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 14. маја 1913. год. у Београду.

Из канцеларије Министарства Унутрагањих Дела, 14. маја 1913. год. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I, на предлог Министра Унутрашњих Дела, а на основу чл. 34. закона о пословном реду у Државном Савету одобрено је решење Државног Савета од 1. марта 1913. год. Бр. 392, донего на осноиу чл. 114. тач. 9. Устава, које гласи: »Да се Димитрије Орлушић, књиговођа из Београда, родом из Нове Градишке у Славонији и поданик угарски по сројој молби прими у српско поданство заједно са својом женом Христином, изузетно од § 44. грађанског закона, пошто је поднео уредан отпуст из својег досадашњег поданства®.

Указом Његовог Величанства Краља Петра 1, на предлог Министра Унутрашњих Дела, а на основу чл. 34. закона о пословном реду у Државном Савету одобрено је решење Државног Савета од 1. марта 1913. год. Бр. 523, донето на основу чл. 114. тач. 9. Устава, које гласи: »Да се Владимир Стехлик, инжињер Дирекције Српских Државних Железница, родом из Рајца и поданик аустријски по својој молби прими у српско поданство изузетно од § 44. грађанског закона, пошто је поднео уредан отпусг из својег садашњег поданства, заједно са својом женом Миленијом и малолетним дететом Радмилом". Из канцеларије Миппстарства Унутрашњих Дела, 14. маја 1913. год. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I, на предлог Министра Унутрашњих Дела, а на основу чл. 34. зак. о гтословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета од 22. априла т г. Бр. 572, донето на основу чл. 144. тач. 9. Устава, које гласи: „Да се Јован Крен, посластичар из Крагујевца, родом из Вршца и поданик угарски, по својој молбп прими у српско поданство, изузетно

од § 44. грађанског закона, пошто је поднео уредан отпуст из својег садашњег поданства, заједно са својом женом Барбаром и малолетном децом: Радмилом, Каролином и Вером с( . Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 14. маја 1913. год. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО ЗАДРУЖНО НАСЛЕДНО ПРАВО по ГРАЂАНСК9М ЗАКОНИКУ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

(НАСТАВАК) Али и за девојке у инокосној кући питање је да ли оне имају, за своју огзистенцију, личну службеност, а то стога што нијо сигурно да је законодавац мислио баш на стварно право службености оним изразом »уживање«, употребљсним у §-у 397. Грађ. Зак., када је, после те речи, додао: „издржање«, „снабдевање«, тако да се управо не зна на шта је законодавац овде мислио, да ли на стварно право ужитка (као за удовицу) или на тражбено право издржања. Да приметимо да, против схватања девојачкога издржања у инокосној кући као неког права ужитка, иде то што би, у одсуству законске одредбе која би то право ограничавала на известан део заоставштине, девојка имала службеност ужитка на целој заоставштини, што значи да би наследници, синови сЈе сишв-а, имали, сво дотле док би сестра њихова била жмва или док се не би преудала, само пиЛат ргорпе1а1ет, што со никако не да извести из законских одредаба о наслеђивању мушке деце. Најзад, ако би се, што би било, као што видимо, погрешно,