Policijski glasnik

СТРАНА 190.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 24.

* * * Љубомир Панајотовић срески званичиик из Беле Паланке актом од 9. маја ове године упутио је питања овакве садржине: 1. Једног часника општинског казнила је полицијска власт за дело из члана 157. закона о општинама новчаном казном од педесет динара. Противу те пресуде кажњени је изјавио жалбу Државном Савету, и Државни Савет је пресуду оснажио својим решењем, које је и жалиоцу предато. Пита се: да ли застарелост пресуде почиње тећи од дана када је Државни Савет пресуду полициске власти одобрио или од дана предаје жалиоцу решења Државног Савета? И, 2. Да ли пропис из члана 168. закона о општинама има тај значај, да кажњени општински часник или службеник има право да у року од месец дана сам добровољно положи новчану казну а да надзорна власт за то време не може од њега вршити наплату казне егзекутивним путем, или има тај значај, да ће се новчана казна заменити затвором, ако осуђени општински часник или службеник у року од месец дана не плати новчану казну добровољно а и надзорна је власт за то време не би извршила иринудним путем ? Одговори: 1. Државна власт као надзорна над општинском надлежна је према члану 167. о. закона о општинама да по званичној дужности извиђа и суди све кривице из члана 157. закона о општинама. Кажњено лице по овом законском пропису има право према члану 170. закона о општинама да се противу одлуке надзорне власти о казни жали Државном Савету. Док државни Савет на случај жалбе одлуку државне надзорне власти о казни не одобри, казна се не може извршивати. Да би се казна могла извршити потребно је сем тога, да се кажњеноме стави до знања, да је Државии Савет одлуку надзорне државне власти одобрио. Али, и ако се пре саопштења одлуке Државног Савета казна не може извршити, не треба отуда иззести закључак, да је решење полициске власти о казни постало извршно од дана саоиштења кажњеноме одлуке Државног Савета о одобрењу казне. Кад Државни

Савет решење надзорне власти о казни општинског часника или службеника одобри, значи, да је то регпење деФинитивно, да је исправно, и да се као такво може у извршење пустити, пошто о његовој законитости више не може бити речи. Према томе без значаја је за даљи ток рада време, кад је одлука Државног Савета саопштена кажњеноме; главио је да му је саопштење извршено пре почетка извршења казне. То време саопштења не игра никакву улогу у погледу застарелости казне,јер застарелост тече од онога дана када је решење о казни извршним постало, а то је од дана одлуке Државног Савета, ако је жалбе на решење о казни било. 2. Ако осуђени општински часник или службеник на иовчану казну за дела која по закону о општинама извиђа и суди надлежна надзорна власт, не би платио исту за месец дана од дана кад му је саоиштено, да су пресуда или решење постали извршни, власт, која пресуду или решење има да изврши, заменуће му новчану казну затвором, рачунајући десет динара казне у један дан затвора. Такво се наређење налази у члану 168. закона о оппггинама. Овакво је наређење унето у закон за то, што су раније кажњени општински часници и службеници изигравали прописе из закона о општинама о казнама и одуговлачили са извршењем казни па тиме стварали иосла државној власти и одстрањивали добра дејства казне. Поменути законски пропис се има тако разумети, да државна власт нема ни право ни дужност даегзекуцијом наплаћује оне новчане казне од општинских часника и службеника, које је државна власт изрекла над њима по закону о општинама; кажњени часници и службеници дужни су да сами плате новчану казну у року од месец дана од дана када им је саошнтено, да је одлука о казни постала извршна. Државна надзорна власт има једино дужност да се постара, да се кажњенима изврши протоколарно саопштење (датум саопштења треба словима исписати), да је одлука о казни извршна, — и да по истеку рока од месец дана од дана саопштења, ако кажњени казну новчану у томе року не нлате, донесе решење о замени казне новчано затвором, па

казну затвора изврши. Такав је смисао овога законског иропиоа. При овом замењивању казне новчане затвором треба само пазити, да овај затвор никако не пређе највећу казну затвора, коју закон о општинама предвиђа. к.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА, КАСАЦИОНОГ СУДА, И ВИШИХ ВЛАСТИ При уступању имања по судској пресуди треба гледати како и према коме пресуда гласи. Ђ-ић поднео је среској власти извршну судску пресуду надлежног првостененог суда из 1911. године, донету по спору његовом противу Ј-ића, којом је Ј-ић осуђен да му изда тапију на башту, коју је продао Ђ-ићу пре четрнајест година, у противном да дозволи Ђ-ићу, да му ова пресуда служи за убанггињење, — па је молио, да му власт ту башту, коју сада држи Н-ић, уступи на слободно руковање као соиственику, а да се садањи држалац баште упути да своје прако тражи и доказује путем грађанске парнице. — Н-ић је на иротоколу саслушања изјавио, да је та башта његова својина и да он исту држи на основу тапије потврђене првостепеним судом, коју је на њега пренео продавац исти Ј-ић пре четири године, а коју је поднео на увиђај. — Дакле Ј~ић је у току парнице са Ђ-ићем продао имање трећем лицу и на ово тапију пренео. Срески начелник је нашао, да је П-ић јачи у праву пошто има тапију на спорно имање, које држи као савесан притежалац, и пошто пресуда, коју је купац Ђ-ић поднео, не гласи у односу према држаоцу имања, — па је молиоца одбио од тражења уступања овога имања упућујући га, да о своме праву издејствује судску пресуду — § 200., 202 и 223. грађанског закона и § 462 и 466. грађанског судског поступка. Молилац, незадовољан овим решењем, изјављивао је жалбе вишим властима, али су ове одобриле решење среског начелника, и оно је према одлуци Државног Савета «№ 7664/12. извршно постало.