Policijski glasnik

ВРОЈ 39.

СТРУЧНИ ДЕО «4» ЗАДРУЖНО НАСЛЕДНО ПРАВО Г10 ГРАЂАНСКОМ ЗАКОНИКУ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ (ЦАСТАВАК) Мођути.м, када оо па заједницу међу небрачпим сродницима не можо да примени §. 528. Гра^. Зак. који сачињава, у колико се тиче повластице задруго односно наслеђивања умрлих задругара, главну карактеристику задруге, онда то значи да гу и нема никакво задруге. Што со, пак, тиче позакоњоне деце, опа, наравно. могу, као и брачна, бити у задржпом односу, ако су само позакоњењем добила и наследна права, што бипа увек осом у случају позакоњења милошКу владаочовим, али со узима да и тада могу она иаследити само ако им је владалац и та права изречно дао (§§. 133., 134. и 409. први став Грађ. Зак.) 1 ). Одељак II. Тестаментално (уговорно) наслеђивање. §. I. Материално араво. §. 521. Грађ. Зак. овако се изражава о праву задругара да у виду тестамента или уговора на случај смрти могу располагати својим делом у задружној имаовинн: „На случај смрти сваки у задрузи, који личну способност има. о свом делу располагати може, у толико, у колико се део не промаша; и ако је који тако расположио, онда се попис учинити мора, да се део умрлога истави, ако то измођу задругара за живота нијо учињено и назначено®. Овај пропис је само једна примена онога правила постављенога у §-у 27. Грађ. Зак. који вели : „Шта је чије, онај има право и располагати с оним", као и у §. 211. истога Законика, гдо стоји: »Сво ствари, добра и нрава, која Србину принадлеже, јесу његова својина или сопствоност, 1;оје ће рећи, да јо сваки Србин савршени госпозар од својих добара, тако, да је он властан, ова по својој вољи уживати, с њима по вољи располагати и свакога отуда искључити, наравно по нропису закона". Од истога правила учињена је примена, у задружном праву, и у §-у 515. Грађ. Зак., у комо стоји да сваки задругар може само свој део задужити. Једном речју, законодавац признаје једном задругару право да, и за трајање само задруго, можо располагатн својим делом у задружном имању, било каквим заживотним актом (отуђењо и задужење) било тестаментом односно уговором на случај смрти. Да примотамо да право дато задругару да, и пре одвајања његовога дела, може овим располагати није ни мало у сагласности са идејом коју је законодавац истакао, у §§-има 36. и 58. Грађ. Зак., да је задруга морално (правно) лице, идеја која не би допуштала да један задругар може располагати, и пре деобе, оним што би му

Ј ) В. претходну примодбу.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

у задружној заједници, на случај деобе, и у опште на случај престанка задруге, припало. Као и код располагања заживотним актом, тако и код располагања за случај смрти, задругар не може ићи даљо од свога дола: нико но може располагати. ни заживотним актом као ни тестаментом (односно уговором на случај смрти), оним што нијо његово (§.§. 29., 424., 426., 476. Грађ. Зак. 1 ). На тај начин, ако јо задругар, својом наредбом на случај смрти, обухватио више него што износи његов део, та со народба има извршити само у границама његовога дела. Ово исто вреди и за оца једног задругара који би, својим завештањем, располагао и оним што његов спн има у задружној имаовини: го нијо очево, те, прома томе, отац односно тога не можо својом послодњом вољом никакву диспозицију учинити. Али, ако би отац, својим зав штањем, обухватио и удео који, по §-у 517. Грађ. Зак., долази у приновку и приплоду на њогове синове, завештање Ке вредоти у колико се тиче приновка и приплода од нетнаесто до двадесет прве године синова, јер то, како ми мислимо, припада оцу а не синовима 2 ). Ирописи о супституцијама било простим (§. 461. Грађ. Зак.) или Фидеикомисарним (§. 464. Грађ. Зак.) као и о нородичној заветини, Фидеикомису (§.§. 465. и 467. Грађ. Зак.), добијају, такође, своју примену и код задружнога права. Живојин М. Перић. (НАСТАВИ'КЕ СЕ) 0 ИСТУПИМА од Д-Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА

(ПАСТАВАК) 2. Кривац. — Ниност није потребна. В. ниже, 3 6 2°. 3. а) У § 378 к. з. прописано је : 1° Да сс кривац има казнити по предидућем §, т. ј. по § 378 к. з., у коме је пропнсан затвор од једног до три дана или новчана казна од три цванцика до три талира. 2° Да со кривац поред казне има принудити, да уговор испуни. б) 1° У § 378 б ст. 1 прописано је, да полицијска власт има народити, да се њива нооре или засеје о трошку спрежника, који уговор нијо могао испунити из уважења достојних узрока. 2° У § 378 б ст. 2 к. з. предвиђена је једна нарочита тежа врста кривца, на имо спрожник, који уговор није испунио Ј ) »Завешталац може чинити распоред само са својим имањем. Па кад он у тексту завештања признаје да је имање којим је расположење учинио, стекао са неким другим, онда он не може располагати и делом гога другога лица, већ само својим. О. о. с. 5. јуна 1891. год., Бр. З576. )} : Гојко Никетић, ор. сИ., стр. 27 3.. 2 ) В. о томе у нандој књижици : Задружно араво ао Грађаиском Законику Краљевине Србчје. сгр. 20. и даље.

СТРАНА 307.

„само из упорства". Против њега је прописано : (1) Да се њива има поорати или засејати о његовом трошку. (2) Да се има казнити строжије, на имо затвором од два до осам дана. VII Истуи из § 37.9. — Овај је § укинут Законом о лову од 1898 год. VIII. § 380. — „Са стоком вели се у овом §. која се у штети ухвати и у обор за твори, а не може да се нађв чија је, да се аостуии ао Уредби о мангуаима. Ако се у штети нађека. стока не би могла ухватити и затворити, а не би се знало, чија је, кметови ће учинити наредбу, да се такова стока иобије и месо и кожа ирода. Од те суме најире да се илати штета, а остало да се за годину дана чува у оиштинској каси, иа ако се за то време госаддар не иријави и аотражи, то да ирииадне сасвим оиштинској каси". В. о овом § горе I 7 а 2° (2) з. IX. Истуи из § 381. к. з. — „Затвором од једног до три дана, вели се у овом §. да се казни: 1. Ко не би боцу, траву у својој баштини или на оаштинској утрина, кад му се заиоведи, очистио, 2. Ко не 6и чистио гусенице, кад власт закаже". Овај је § прећутно укинут Законом о уништавању штетних животиња и биљака од 16 јула 1898 год., пошто су у њему оне радње предвиђене и друкчијо инкриминисане (чл. 1, 2 и 6). § 12. Иступи при продаји и еснафској радњи и иступна крађа, превара и утаја. Ови иступи су предвиђени у глави ХШ1 к. г., чији је наслов : »0 обичним истуалењима ири иродаји и еснафској радњии о мањој аревариикрађи«. Онису: I. Истуии из § 382 к. з, — „Затвором од три до тридесет дана или новчано од три до тридесет талира, вели се у овом §, да се казне: 1. Они, који би се у еснафској каквој радњи међу собом тајно договорили, да скупа престану свој занат радити, како би тим власт приморали, да им нека права која им не припадају, уступи или да им таксу повиси, и у следству тога то и чине". а) Радња се састоји дакле у заједничком иреста]ању уиражњавања свог заната од стране занатлија извесне врсте на основу тајног договора уирављеном на ариморавање власти, да им устуии нека арава, која им не ирииадају. или да им таксу иовиси. б) Кривац. — Потребна је намера код извршилаца, да се оном радњом власт примора, да им уступи нека права, која им не припадају, или да им таксу повиси. 2. Трговац и у опште продавац, код кога се лаисне мере нађу, било да је с овима што куповао или не, па биле ове кантар, теразије, риф, аршин, фат и тим подобна, као и онај, који би правом мером криво мерио. Све ове мере морају полицајним жигом, да су праве, означене бити, иначе ће се поступити по § 371.