Policijski glasnik

БРОЈ 42.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 333.

а) 1° Радња се код првог иступа оастоји у издавању новца од мање вредности иод веКу вредност ири иазару или ипаче ири иромени ономе, који течај новца не иознаје, Овдо је дакле реч о једној нарочитој врсти иступне преваре из § 391 к. з. В. ЖивановиК Посебни Део II § 60 VII. (1) Да би ова превара била иступна, потребно је наравно, да вредност штете не прелази триста гроша чарштских (§ 391 к. з.). (2) Ако се ствар, која није новац, издала коме као новац, постојала би лревара из § 391 к. з. (3) За ову иступну превару прописана је много блажија казна него за превару из § 391 к. з. Законодавац је дакле сматра за блажију врсту преваре с обзиром на средство обмане. 2° Радња се код другог иступа састоји у обарању вредности новцу. Без значаја је, да ли се ово чини средством обмане или не, да ли се дакле обарање појављује као превара или не. б) Кривац. — Потребан је умишљај („навалице"). 1° Код првог иступа умишљај се састоји у свести код извршиоца, да се обмањује лице, које не познаје течај новца. 2° Код другог иступа умишљај се састојн у свести, да се новцу вредност обара. 3. Онај, који туђу ствар нађе, па на захтеваље господара или власти неће да је изда, или почем је за такову у оном месту објављено, гоеподару или полицајној власти не преда, ако вредност ствари не прелази 100 троша порееких, а иначе ако вредност ствари већа буде, кривац ће се сматрати као утајатељ по § 230 и као такови кавнити" (неиздавање нађене ствари). В о овом иступу , гКивановић Посебни Део II § 55. а) 1°Радн>асе састоји дакле у неиздавању нађене ствари њеном соаственику или власти. 2° СпеЦијални су услови инкриминације: (1) Да ствар није издата, и ако су сопственик или власт захтевали издавзње ствари. (2) Или да ствар није издата, и ако је губитак исте био објављен у дотичном месту. б) Неиздавање се дакле од законодавца не сматра као угаја, већ као самостално кривично дело. Но ако је вредност нађене ствари веКа од сто гроша пореских, неиздавање ће бити ирестуи и законодавац прописује, да се против кривца има применити § 230, који говори о утаји, и да против њега важе и остале одредбе о утајачу. Неиздавање остаје међутим и тада самостално кривично дело, исто као што и разбојничка крађа (§ 238 к. з.) остаје једна врста крађе, а не разбојништво, и ако за њу важе одредбе о разбојништву 1 ). в) Кривац, 1° Потребан је умшиљај, пошто је ово дело и преступ.

') Ценић узима (904), да неиздаван е тада постаје утаја.

2° За појам кривца потребан је један сиецијалан услов инкриминације у случају, кад је неиздавање престуи, наиме да извршилац није суируг или иредак у иравој линији ономе, чија је ствар (§ 234 к. з.|. § 234 к. з. важи и овде као и против утајача (в. горе). в) Преступно неиздавање нађене ствари ислеђује се по тужби повређеног сем случаја из § 232 к. з. (§ 236 к. з.). За иступно неиздавање нађене ствари не вели се ништа у § 383 к. з., али оно се у толико нро има ислеђивати само на приватну тужбу. III. Истуии из § 384 к. з. — „Да се казни, вели се у овом §, у новцу од иет до двадесет и иет талира: 1. Ко од лица, које нема чгетрнаест година без знаља његових родитеља или тутора што купи, или му прода, или што од овога у промену у безцење узме". а) Радња се састоји дакле у куиовини чега од детета, које није навршило четрнаест година, или у иродаји чега истоме или у размени нечега с њим без знања његових 'родитеља. Ако би се ова радња појављивала као зеленашење, имао би се наравно применити § 284 т. 1 к. з. 61 Кривац. —- Виност није потребна. 2. Ко драгоцености или друге ствари од онаквог лица купи, за које може знати, да нису његове, или где би и сама цену сумљу и подозрење о том одкривала, или који такове подозрителне ствари на оставу или у залогу прими и новце за њих изда". а) Радња се састоји дакле у куиовини какве ствари од лица, чија она није, или у иримању на оставу или у залогу такве ствари. 1° Ако би ствар купљена или примљенаузалогу била од продавца прибављена каквим злочином или преступом, постојало би и ирикривање (§ 250 а или § 250 б к. з.) поред овог иступа. 2" Потребно је дакле, да је извршилац ствар купио или примио у залогу или на оставу. 3° Без значаја је, да ли је онај, који је ствар продао и т. д., дошао до ње каквом противправном или законитом радњом. б) Кривац. — Потребан је нехат (»за које може знати«). На име потребно је, да је извршилац могао гнати, да је ствар туђа, било с обзиром на нискост цене, по којој су му понуђене, било с обзиром на друге околности, Ако би пак извршилац знао ово, т. ј. ако је он умишљајно делао, и ако је ствар од продавца, залагача и остављача прибављена каквим злочином или преступом, он се има казнити за прикривање (§ 250 а к. з. и сл.). 3. Онај, који кад му је од подозрителних лица понуђена подозрителном ценом ствар, не би о том полицајну власт известио". а) Радња се састоји дакле у неиријави иолицијској власти ионуде какве ствари од каквог сумњивог лица ио сумњивој цени од стране ионуђеног. 1° Ствар треба дакле да је ионуђена на тгродају или на други какав подобан

правни посао, н. пр. на размену, али да понуда од понуђеног није примљена, јер би иначе постојао случај из т. 2 § 384 к. з. 2° Ствар треба да је понуђена од сумњивог лица, т. ј. од лица, за које со може држати, да је ствар, коју продаје, туђа, и по сумњивој цени, т. ј. по тако ниској цени, да се може мислити, да ствар, која се продаје, нијо продавчева. 3° Без значаја је међутим, да ли ствар, која се нуди од сумњивог лица по ниској цени, заиста није понуђачева. Довољно је дакле за постојање овог иступа, да је понуђач сумњив и да нуди по сумњивој цени. 4° Довољно је за постојање овогиступа, да понуђени није пријавио понуду. Без значаја је дакле, да ли јс понуђени ствар купио и т. д. или пе. Но ако би он купио ствар, за коју је утврђено, да нијо понуђачева, онда би постојао иступ из т. 2 § 384, према коие је иступ из т. 3 у односу супсидиаритета. б.° Пријава треба да је учињена полицијској власти, а где ове нема, општинској. б) Кривац. —• Виност није потребна. IV. Истуи из § 385 к. з. — Ђ 3атвором од три до десет дана, вели се у овом §, да се казни: 1. Кад полицајна власт нареди, да се ч:ије добро прегледа и попише, или да се по судском решељу чије добро узапти, ако домаћин или ко други од укућана што прикрије и другом каквом лицу на оставу преда. Исто тако да се казни и ко у знању такове ствари прими". а) Радња се састоји дакле : 1° У ирикривању или давању коме на оставу ствари („добра^Ј, за коју је иолицијска вл&ст наредила, да се иоиише или да се ио судском решењу узаити, од стране домапина или ког његовог укуКанина. (1) Ако би ствар већ била узапћена, кад се врши ова радња, постојаће превара из § 255 т. 1 к. з. (НАСТАВИЋЕ св)

П0УКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Суд општине врбске актом № 11 68. од 22. септембра ове године упутио је питање овакве садржине: Ко треба да изврши избор међу грађанима за чланове шкодског одбора, да ли општински збор или која друга власт, и да ли чланови месног школског одбора треба, пред киме, и какву заклетву да полажу? Одговор: Према члану 55. закона о народним школама, месни школски одбор састављају: председник оне општине у којој је школа, управитељ школе, или учитељ, ако је сам, и три писмена грађанина, или по један грађанин из свакога села, ако школску општину састављају