Policijski glasnik

ВРОЈ 47.

ПОЛИЦИЛСКИ ГЛАСШ1К

СТРАНА 375.

кону о накнади штете учињене злонамерном паљевином и намерним противааконим унигатајем отвари (од 20. марта 1892. године са изменама и допунама од 25. децембра 1903. године). — По овом закону сваку штету учињену злонамерном паљевином и намергпјм протпвзаконим поништајем пеобезбеђенпх ствари као и крађом стоке, земљоделских алата, хране људске и сточне, воћа, живине, кошнпца и пољских ограда, у агару сеоске општпне и пољском имању варошкпх општипа, дужна је оштећеном, на његон захтев, да накнади она опшгнна, у чијем је атару кажњиво дело извршено, ако се кривац пе ухвати у року од тридесет дана, од кад је иследна државна власт извештена о извршењу кривичног дела; а ако је кривац ухваћ( н, па накнада штете од њега не може да се нзврши, онда накнаду плаћа ошитина, из које је кривац. — Дела паљевине и понпштаји туђих стварн лако констатују власти и та дела остављају трагове, услед којнх је тешко поједпнима да тврде постојање тнх дела ако она у ствари нису извршепа; са крађама је већ друга ствар. С тога је закон о накнади штете наредио, даонај, коме је крађа пзвршепа, може у своје времс тражитп накнаду од општине само ако је крађу пријавио општииском суду у року од пет дана. Према томе, општпиа, н на случај да је кривац ухваћеп па се од њсга не може наплата накпаде штете пзвршити услед сиромаштпне, није дужна накнаду платити за извршену крађу ако није испуњен услов о пријави крађе у року од пет дана. — Био пак случај паљевине злонамерне, противзаконог понпштаја туђих необезбеђених стварн, илп крађе, ваља правити ову разлику: или је кривац ухваћен у року од тридесет дана, или није ухваћсн. — Ако кривац у томе року није ухваћен, иследна власт ислеђује штету и акта о штети шаље првостепеном суду, како би општина била осуђена на плаћање штете, осем ако постоји иоравнање између заинтересованих страна; оштећеном застарева ираво на накнаду штете од одговорне општине у оваквом случају, ако исту нијс гражио за два месеца од дана, кад му је штета причињеиа. Ако се кривац пронађе и ухвати после означеног рока и после осуде општине на илаћање накнаде, суд ће га норед

казне осудити да врати општини досуђену накнпду у новцу заједно са интересом као и све трошкове учпњене око извиђања и предуђења; а у случају да оштећени у року од два месеца није тражио накнаду од општпне или да у року од иет дана нпје јавпо за крађу те опшгина није осуђена била на илаћање на-' кнаде, ухваћени кривац (после тридесет дана) ипак ће се осудити на плаћање накнаде штете заинтересованом лицу, али у том случају, кад би [;ривац био у могућпости да нлати пггету, не може се накнадно штета од општине тражити, јер је право на потражпвање од општине застарело у номенутом року од два месеца, односно у року од иет дана. — Ако је пак крпвац ухваћен у року од тридесет дана, а оштећенп је за крађу јавио општинском суду у року од пет дана по извршењу крађе, опда иследна власт оцену штете не мора као оделит предмет да шаље првостеиеном суду да општпну осуди на плаћање накнаде штете, већ ће се сачекатп иресуда крпвмчна, којом ће се кривац еваитуално осудитн уз казну и на плчћање накпаде, плн се отпустити као невпн. У оваквом случају, ако се накпада штете не може наплатити из кривчеве пмаовине због његове пемаштине, према уверењу надлежие власти, оштећени ће моћи извршење иресуде тражити да општине, из које је крпвац, према члану 21. закона о пакнади пггете, и то само у року од два месеца од дана ктд оштећени добије решење од надлежие власти, да се осуда по пресудп нема одкуда да наплати од осуђеиог. Ако у оваквом случају крнвац буде ослобођен од иследне власти или од судч, оштећени има права тражити накпаду штете од општине у којој је дело учињено, и то у року од два месеца од дана од кад се оштећеном саопштп одлука, којом се кривац ослобођава. Ако је кринац ухваћен у року од триде ет дана (а ако је крађа у року од пет дана пријављена општинском суду), оштећени може у последња два помепута рока од два месеца тражити накнаду од општине, пз које је кривац, односно из општине, где је дело учињено, безусловчо, да ли је оштећени у року од два месеца после причињене му штете тражио пакнаду од опшгине, што значи, да оште-

ћени на случај проналаска кривца у року од тридесет дана не мора да тражи од општине накнаду у року од два месеца после учињене штете, па да накнаду ипак може тражиги и добити у року о г два месеца после саопштепе му одлуке о кривици окривлзеног лица. — Дакле, кад је кривац ухваћен, па по томе осуђен а накнаду не може да плати, нли је ослобођен, накнада се тражи од општине, из које је криваи, илн од општине, где је дело учињено. Пропис чл. 21. закона о накнади штете међу тим није јасан у томе, да лп ће се на основу те кривичне одлуке наплата моћи од општнн - пзвршивати, кад општина гом од 1уком није ни у колико осуђена иа плаћап.е. Истина у чл. 21. стојн »онда ће ониећени извршење пресуде или поравнања тражити од општине из које је кривац®, али ове речи односе се само на случај ако је ; независно од кривичне нроцедуре, између оштећеног п општине донета пресуда о накнади по закону о накнади штеге или су се те две страпе поравнале; пначе ове речп имају тај значај, да ће се заиста плаћање штете пренети Н1 опнггину нз које је кривац, али којнм путем то није речено. Овако се мора тумачпги по ономе, нјто смо изнелп, ,и оштећепи не мора на случај пропаласка кривца тражити накнаду од општине у року од два мессца од дана оштећења, што се изводи из другог дела члана 24. поменугог закона а и по томе што можо да буде одговорна час једна час друга општина — Кад се пак има на уму пропис § 363. и 365. грађанског судског постунка, налазнмо да треба издејствовати судску пресуду (пли иоравнање), на основу којо би општина биладужна да платп штету; без тлкве пресуде, која би гласила пр-Јма општинн, ова не би морала накнаду платити без обзира да ли и каква судска одлука постојп о крпвпци извесног лпца. На случај да општина није никако осуђена на плаћање гптете, сматрамо, да оштећени у смислу члана 21. и 24. закона о накнадп штете греба тужбу да преда иследној властп а не судској, јер је то у духу поменутог закона, који је и дао оштећеном право на накнаду од ошитине и предвидео процедуру, опецијалну за то. к.