Policiski rečnik : Knjiga prva A — E
0; Баљу; 16. податке о годИшњим оценама; 17 "податке о извашредним радовима у струци; 18. податке о занимању пре ступања "у службу; 19. податке о књижевоним, научним и уметничким ра-
“ довима; 20. податке о стању; 21. податке о томе да ли "је раније био у државној служби,
у којој, и зашто му је та служ-
ба, трестала.
Поједине струке могу тражити још и податке, који су за њих потребни.“
Сва документа, 'на основу којих се попуњава Олужбенички Лист, чувају се засебно, било у оригиналу било у потврђеном препису,
_ заједно са примерком ОСлужбеничког Листа, који се тамо налази (ЧЛ. 2116).
_ Чланом 114 азаређено је:
„Ове одлуке којима се утврђују или мењају службени односи
државних службеника. (ступање у
државну службу, сти, – унапређење, — премештање, стављање на расположење, _ уважење оставке, пензионисања, отпуштање) морају бити ~ утврђене декретима оних органа који су по закону надлежни да о томе донесу одлуку. Ако је одлука Краљев Указ, декрет о томе издаје надлежни министар. Декрети се издају ~ службениницима. Управна власт расписаће | 0блик и садржину декрета | једног образно за све струке.
давање стално-
Одлуке о службеним – односи--
ма сталних чиновника обнародо-
__ ваће се у кратком изводу у Олужбеним Новинама,“
Стручни Савет. Овај савет посто
ји при сваком врховном _ дентрал-
оном надлештву са задатком: да ми-
ИМОВНОМ.
o врховном _ централном _ надлештву,.
(HIM службеницима. у случајеви
| које закон предвиђа (чл. 8, 15,
61, 64, 66,67, 69, 153, 230, 248) Огручни Савет састоји се од | чланова, које одређује надлежни. министар између чиновника који су са службом у месту врховног централног надлештва, но два члана. Савета може министар узети ван“ редова тих чиновника. Једновремено са одређивањем чланова Савета, министар одређује и два члана. Бе меника. Председник | је најстарији
члан по рангу, а најмлађи BD дужност деловође. Савет се одређује за годину дана, почетком сваке године. Решавање и гласање у Стручном. Савету тајно је, и одлука, се доноси већином гласова (чл. 130).
Престанак службе.
По чл. 131 служба престаје:
1. по пресуди редовног или дисдиплинског суда;
2. по сили закона;
3. по вољи службеника, и
4. смрћу.
Престанак службе по пресуди e довног или дисциплинског суда. У првом случају, т.ј. но пресуди. Ре довног суда, служба престаје кад службеник осуђен на казну, која mo казненом законику повлачи губита: службе, или је сама казна. губита службе.
По пресуди дисциплинског | (с; служба. престаје кад је службени! кажњен стављањем у пензију · отпуштањем из службе (чл. 16 8, 4 Или 5) У 159. ДЕ
на бива: 1. кад 0 постане | или a неспособан ва. слу: