Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

Ана · отежавана околност (8 65 7. 5) и ако 5 73. К. 3. стоји: „или му је опроштена казна“, јер је Новим У ставом изречно предвиђено (чл. 50.) да се · амкестијом „ниште правне последице кажнивог дела“. Ова одредба Није се налазила у ранијим уставима.

„Док се помиловање даје само после изречене пресуде и индивидуално — лицу које је осуђено — дотле се амнестија може дати и пре и п0сле изречене пресуде, и обухватити читаве категорије кривичних дела и липа која су их учинила. Ова. по"следња не именују се појединачно, те је с тога амнестија увек безлична и колективна; њоме се користе сва лица која су извршила амнестиране кривице.

Права приватних лица на, накна-

штете, која им је причињена амнестираним кривичним делима, не могу се поништити амнестијом, јер не припадају држави peh приват·нима. По нашем Уставу (чл. 50), Краљ може дати амнестију само 80 политичке п војне кривице, „али бе Tb0ме не могу вређати права приватних лида на накнаду штете.“ Овим чланом још је прописано:

„За амнестију Министара. потребан је пристанак Народне _ Окупштине, али се она ни y KOM «случају не може дати Министри-

ма пре изречене пресуде.“ (В. По–“ миловање).

Анализа в. Вештачење.

_ Аналогија, Ако у позитивном законодавству нема специјалних одре„даба га поједине правне случајеве, "онда се ови случајеви имају распра"вити по општим законским основи ма или по обичају, с обзиром на. подобне, сличне случајеве, који су У

законима. предвиђени, и ово допуња-

вање позитивног законодавства 30ве се аналогија, (8 10. Гр. 3.). Постоје две врсте аналогије: законска и правна. По првој се непредвиђени · правни случај решава по законском наређењу на основу кога је решен сличан случај („где је исти ваконски разлог или основ, ту је и исто законско наређење“), а по другој се норма, по којој овај случај треба решити, ствара и изводи из самих начела целокупног позитивног законодавства. У кривичном праву не може бити аналогије противно принципима: нема кривице без закона, нема казне без закона (8 2. К. 3.), али је може бити у погледу кривично правних прописа који немају везе са овим принцишима (у погледу основа који искључују постојање | кривичног дела, кривца и казне). (В. Закон, Правни обичаји).

Анархизам. По чл. 1. и 2. закона – о заштити јавне безбедности и поретка у држави кажњава CO смртном. казном или робијом до 20 година:

а) Овака писмена или усмена анархистичка или комунистичка, пропаганда, или убеђивање других да постојећи политички или економски поредак у држави треба променути | путем злочина, насиља или ма, којом врстом тероризма; i

6) Организовање, потпомагање или постајање чланом каквог удружења, које би имало за сврху пропагалду. анархизма, комунизма, тероривма...

n) Издавање под закуп њли ма у. којем виду уступање зграде или просторије за скупљање лица, који ма би био циљ припрема или рад за остварење чега од онога, што је HBложено у горњим двема тачкама. ако је онај, који је зграду или просто