Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

ce затрпати — отклонити — по тражењу окр. физикуса (тач. 8. чл. 9. а 3 У С С. Ч, НОД.

Барут в. Експлозивне материје.

Баште B. Алкохолна пића. Бегунци. Расписом Мин. У. Дела, од 23. фебруара 1860. г. ПБр. 458. а на основу Височ. Уредбе о бегунцима од 20. јануара 1860. год. ВБр. 171. (Пол. Збор., стр. 296—302.) наређено је свима полиц. властима. „... Бегунаца има од четири категорије: политички бегунци, војнипи, прости бегунци и злочинци. По дојакошњем обичају политички бегунци удаљаваће се и у напредак на 12 сати од границе у Унутрашњост земље наше; војни и прости бегунци моћи ће остали где им је угодно, ако не би било нарочитих узрока, који би изискивали да се и они од транице удале (по уредби Мин. Војног о страним војним бегунцима од 7. фебруара 1903. године ови се сада спроводе командама вој. округа), а за бегунце злочине ~ калегорије, власти полипајне примаће – налоте од попечатељства унутрашњих дела, коме је 4-им чланом овог заж. (реч је о височ. уредби ВБр. 171.) остављено решавати да ли ће се бегунац или заштићеник какав издали власти страној која га 8ахтева, или не. Ствари државне, као што. је оружје са својим принадлежностима, које се по смислу 1. члана од војних бегунаца имају одузимати, треба враћали страним властима, преко попечатељства унутрашњих дела, јер имање државно које се у бегунаца нађе има, се свагда по дужности поштовати и пограћати коме треба. Пошто су последњом тачком чл. 1. ови исти основи усвојени и за налце бегун-

одбегли, то и власти наше нека, захтевају преко попечитаљства. иностраних дела повратак само бегунада, злочине категорије, но своја. захтевања, нека свагда, поткрепљују доказима, које и ми странцима, налажемо, а то су они што су изизложени у чл. 4. а на име: пре“ суда или иследовање судско или акт оптужења, надлежне за то власти.“ (8. Енстрадиција). |

Безбедност јавна. По трвђењу, M. Блок-а (Речник француске админих страције). ~ „Јавна безбедност потребна је друштвеном организму она“ ко исто као што је ваздух потребан организму човечјем; она је први услов његове егзистенције“ : Старање о јавној безбедности став љено је у дужност Мин. У. JL.S 27.5. устројства централне државне упра“ ве; чл. 2. уредбе о устројству Министарства У нутр. Дела од 8. маја 1919 тод. ШБр. 16299. и чл. 1. зак. о јавној безбедности од 31. јануара 1905 ?. и његова акција на, овом пољу двоја- | ка. је: непосредна, преко – Одељења Јавне Безбедности (чл. 11. уредбе), и посредна која се састоји у наређивању, упућивању и контролисању | потчињених полицијских власти M органа, којима, је старање о овој бебедности стављено у дужност појединим специјалним законима, (0 јаве ној безбедности, о уређењу округа m срезова, о општинама, о устројству Управе Града Београда и уредбом за, службу комесара железничке и паро: бродске полиције).

Решењем Мин. У. Д. од 23. де цембра, 1920. тод. Ј. Б. Бр. 28753. из Одељења. Јавне Безбедности издвоје ни су и пренети у надлежност наро читог одељења, сви послови који (си односе на сигурност државе, те је та, :о образовано Одељење Државне За

· це, који би у страну коју земљу

штите, које се искључиво стара. о без