Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

200 | ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ ЈУ. Краљ се жени. Оставка владе. — У суботу 8. јула 1900. год.

око 10. часова пре подне, Душан Спасић, начелник пољопривред. одељења Мин. нар. привреде у чијој је близини био телефон, јави писцу, као своме министру, да га Вукашин Петровић зове преко телефона, да дође у Министарство спољних послова, Како је Председник Министарства др. Владан Ђорђевић још пре месец дана отишао био у Маријенбад — као и Краљ Милан у Карлсбад то је Вукашин вршио и дужн. заступника Председника министарства,

Свршивши још некоје омање послове, оде писац, држећи све једнако, да је буди каква мање значајна ствар, ради које Заст. Председника поручује да дође, ма да за пун месец дана његова заступништва, није било прилике, да га за буди шта зове понаособ.

На овој министарској седници, којој суђено беше да буде од историског значаја, били су: 8. 7. Петровић, генерал Јов. Атанацковић, 5. Стефановић, Ђорђе Генчић, Жив. Живановић и потпуковник Боривој Нешић мин. грађевина. Министар Андра Ђорђевић, Како ускоро из саопштења Вукашинова сазнадосмо, налазио сеу то време у двору, код Краља, који га је себи позвао.

Још једнако неизвесност о циљу овога састанка, који одаваше нешто тајанствено. Но Заст. Председника најзад узе реч, давши претходно на знање, да има да нам саопшти једну веома-важну вест, а на име: да Њ. В. Краљ Александар хоће да се жени...

Па то није лоше, рече писац овог дела више као за себе; а сви Министри, за које ова вест беше нова, показиваху, као и сам писац, велико интересовање. Беше овладала тишина.

„10, господо — продужи Вукашин повишеним гласом — Њ. В. Краљ хоће да се ожени Драгом Машин, и То је оно што је овде главно.....“, И Заступник Председника за тренутак ућута, као да би измерио сву величину дејства овога доиста необичног саолштења. За све нас — осим Ђ. Генчића — који о томе сада први пут чујемо, ово саопштење пало је као гром из ведра неба. Ипак је пуштен заступ. Председника да доврши своја саопштења. Сад нам он, даље, саопшти, да га је дан раније позвао Краљ и саопштио му своју намеру и свој избор за женидбу; како се он усрдно трудио да Краља увери да то не треба да чини; али вели: „Краљ је тако решен и непоколебив у својој одлуци, да га сва та моја убедљивост није могла поколебати“. Саопштава, даље, да га је Краљ заклео да о томе ником ништа не говори, и да он сад, ово саопштавајући, крши ту заклетву, но да то мора да чини, пошто је све такве природе, да он то мора по дужности да саопшти господи Министрима. Најпосле, прочита текст депеше, коју је послао Председнику Министарства, али коме није, у том првом телеграму, саопштио сам факт.

Учинивши предња саопштења, Заст. Председника министарства, завршиће речма: „Пре, но што бисмо се на што одлучили, молим да чујете колегу Генчића“.

-_______ —"" "

Мацара