Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

с Ачоли де. пи“ ' И аи о Риннична о. а = И Јени на – и

| . Е

356 жив. ЖИВАНОВИЋ

Машин, увутр. дела Стој. Протић, правде Љуб. Живковић, просвете Љуб. Стојановић и финансија др. В. С. Вељковић!,

Сви су ови људи, сем Каљевића, већ били у јутру 29. маја, у Мин. унутр. дела, где је и ова влада образована и одакле је потекао и први Проглас на народ и уједно, кроза сем тај проглас, и сазив Нар. Представништва, за дан 2. јуна, после свега пет дана. Све је рађено журно.

Устав од 1901. био је тада у снази, који је пре само шесет и пет дана (24. марта 1903.) био краљевом прокламацијом суспендован и сутра дан опет враћен. По том Уставу Народно Представништво имађаше два дома: Сенат и Скупштину.

Знамо, да су на десет дана пре 29. маја, били (19. маја) општи избори, који су дали једну Скупштину умерених елемената, састављеву из Либерала и Напредњака. Правно имала би ова новоизабрана Скупштина доћи. |

Али у револуцијама је легално. оно, што нгреди страна, која је победила. Тако је и нова Влала кгнорисала новоизабрану Скупштину и сазвала пређашњу, која је имала други лични састав, и да“ тира се из доба радикално напредњачке „Фузије“. Овим обртом факата доиста је много нарочато услужено Радикалној Странци чији је члан Ст. Протић у влади заузимао важно место Мин. унутр. дела и старао се за њене, дотле јако поколебане интересе. То је исто учињено и са Сенатом. Игнорисан је и Сенат, који је био наименован, по суспендовању Устава, 25. марта, и који се имао попунити изборним члановима, ових дана 5. јуна, па је сазван и Сенат, који је први образован по доношењу Устава од 1901. и постојао до 25. марта 1903. „Влада је вратила у важност Устав од 6. априла 1901. са законима, који су важили пре држ. удара од 24 марта о. гг. и сазвала је данашње Нар. Представништво, које је изабрано и састављено уставним путем,“ изјавио је Председник Владе Јов. Авакумовић пред Нар. Представништвом, које наравно, није имало ништа против такве корисне промене улога | и приступило је раду, одмах првог дана свога састанка, 2. јуна у Београду. Сенат и Скупштина радили су сваки посебно, сем слу- | чајева, где су оба тела морала заједно и ујелно решавати. |

Дан 2. јуна важан је за стање, које је следовало после 29: маја. Народно Представништво, то јест Сенат и Скупштина, са- | стављени у заједничко заседање у подне 2. јуна, у великој све- | чаној сали новог двора, извршило је избор Краља Петра К Ка- | рађорђевића, који је у време догађаја од 29. маја становао у Женеви.

1 Завереници су у влади: Авакумовић (који је доцније то демантовао), Атанацковић, Генчић и Машин; као стари Карзђорђевац Каљевић, иначе политички није представљао ништа; представник Радикала Ст. Протић (који се чудио кад су га послати официри, као оно и !. априла, звали) представници самосталаца. оба Љу- | бомира Живковић и Стојановић, и представ. Либерала: Вељковић као што су то 4 били и Авакумовић и Генчић. Напредна Странка није заступљена. Јов. Авакумовић | је у зору 29. маја освануо на жељезн. станици, долазивши из Ниша, куда је мало пре тога отишао и са станице одведен да прими управу земље, без сумње као уна- | пред већ споразумно одређен за то.