Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

ПИ ИП виа ИН

= = == л

АИ пи а г У

УГАШЕЊЕ ДИНАСТИЈЕ ОБРЕНОВИЋА 359

рификација њиховога дела. То је управо била прва изјава Народнога Представвиштва, која је следовала одмах после владине декларације, прво у Народ. Скупштини, па после у Сенату.

Ми ћемо се овде уставити на манифестацији Сената, већ и с тога, што је она уједно била одјек сличне манифестације и у Скутшитини, све првога дана састанка Нар. Представништвз, 2. јуна.

Председник. Министар. Јов. Авакумовип имао је дужност да Барод. Представништву објасни порекло и постанак „Владе Краљевине Србије“. Он је то учинио нарочитом не дугом изјавом у вме владе. Ми ћемо се уставити на њеном почетку, који није без стилскога интереса:

„Познатим догађајем — говорио је Председник владе — ноћу између 28. и 29. маја ове године, у коме је бивши Краљ Александар лишен живота, Србија је остала без Краља и наследника престола“. М онда наставља: „Кад су у зору 29. маја, то сазнали пријатељи Отаџбине, састали су се одмах на саветовање и договор: шта је у ивтересу земље и народа потребно радити у прилици створеној тим догађајем“.

Ми смо већ напред изнели, како је по састанку „Пријатеља Отаџбине“, и по чијој инзцијативи конституисана нова влада. Они, који су створили неповратни чин од 29. маја, предвиђали су свем бринули су за све; нису хтели обезглављену земљу ни једнога сата оставити без владе. Тако је она постала, још у зору 29. маја. Писац је у почетку навео, да када је то јутро доведен у Министарство, било је тек 5 сати и 85. минути. Влада је тада већ била образована, и већ је писала Проглас на народ, којим уједно сазвала и ово Народно Представништво. „Уверена — вели даље Председ. Министарства — да је тиме испунила своју дужност према Отаџбини у овако озбиљном времену, влада оставља Народ. Представништву оцену догађаја од 29. маја ове године, и рада данашње владе, после тога догађаја...“

Ваља нам нагласити, да Влада спомиње „догађај од 29, маја“, али не и његове учиниоце,. Ту је празнину попунило само Народно Представништво у оба своја дела. Но, као што смо горе казали, уставићемо се, у погледу тога, на Резолуцији Сената, која је следовала изјави Владе.

Протокол првог састанка Сената, садржава о том следеће:

„Председник Сената, Пера Велимировић, предлаже Сенату текст одговора сенатског на акт владин, који гласи:

„Сенат, у оцени догађаја од 29. маја, прихвата, и са одушевљењем поздравља ново стање, које је наступило као последица тога догађаја и сложно и једнодушно прокламује потпуну заједницу осећања између српскога народа и целокуне војске“.

_ „Сенат одаје пуно признање војсци и њеном држању, и сматрајући њен рад и поступак у овој прилици, као израз тешких и критичних тренутака, Сенат га одобрава. Српска војска је вазда била и остаје одбрана Отаџбине, потпора реда и законитости и залога за свету и сјајну будућност Србије“.