Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

366 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ |

беници Маџара и послушници католичко-апостолских мађарских краљева у дубокој прошлости, како им је то судба већ била доделила и они, и мимо своје воље, морали то подносити; верни као најизричитији католици уз то, опет кроз векове хабзбуршкој монархији и цару у Бечу, — Хрвати су се, бар у оном делу, што представља врхове њиховог политичког елемента, који у име народа данас хоће да говори и ради, ишчаурили као „републиканци“, и то готово за ноћ. Док је Србија, која живи преко сто година својим слободним животом, у којој се, можемо рећи на жалост: политизира 365 дана и 365 ноћи у години једва успела да даде, за сада бар, један скроман кадар Републиканаца, који су, истина, чистије крви, но што су у пресудној већини оне масе Хрвата, на чију су целину вође њихове и с лица и с леђа ставили етикету: „Хрватска миротворна сељачка републиканска странка“, и окрећу њоме, као што су некада хрватским добровољцима и пандурима кретали наизменце и хабзбуршки и магнетски заповедници подједнако и у верским (за време триестогодишњег рата) и у политичким ратовима, од Рајне па до Карпата, а од Лацена па на северу, до на крајње јужне границе Србије. Године ратовања од 1914 до 1918 и сувише су оставиле злогласних успомена за нас.

Ови, дакле, уједињењем свију земаља нашега драгога народа, приковљени елемента и сувише утичу на политичку конфигурацију и констелацију домаћих пол. странака и њихов укупан рад и понашање. Једни по једни од поменутих представника, пренашају своје тежиште час на једну, час на другу страну; и при једнакој подели снага старих српских и нових реорганисаних странака: Радикалне и Демократске, успевају, да, не једном, доминирају политичким положајем, држећи тако, како се вели: „језичак од терезија“, они, и при свој величини и броју других — али, на жалост, стално супротно и непријатељски расположених — Страчака, претежу онамо, куда они хоће... Они, по свему томе судећи, воде самопоузданију политику у држави, која је у првом реду српским жртвама створена, но што су то Срби, подјармљени негда под Аустро-Угарском и Турском и у сну смели желети!

У моменту, када ови редови угледају света, сви су ови елемевти: и Радикали и Демократе и Клерикалци и Муслимани и ђ Хрвати у пуној мобилизацији, у врењу, за које се не може знати: какав ће правац најпосле, за оздрављење и срећу народне и државне целине, све ово дати. Но предстоји једно, што сваки Србин може још сад, у овом приличном хаосу, увидети и знати, а то је: да Српство, ако, као целина буде стално обеспокојено или и угрожево, оно се онда мора постарати и наћи начина, да себе и своје | осигура од даљих потреса. Мора наћи формулу за своје консоли- ; довање у свему пространству и својега племена и својих српских | земаља. Таква једна. српска целина најбоља је гаранција и за себе саму, а и за све остале саплеменике, Али је од значаја ипак у са- | дашњим датим приликама: да се у овој свеопштој несређености | политичких снага, јасно осећа и види њихова међусобна подела: 1