Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

384 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Ова су осећања 1917. године владала свакојако и у Солуну, у. коме се, у те најтеже дане великога рата, изводио Солунски процес и извршавале његове последице. Да ли је ово, до очајања тешко стање, изискавало и у Солуну своје жртве, које се сада само по зарављеним гробовима још разазнајуг Књига о „Тајној превратној организацији“, која тај процес описује, не даје ни у у којој форми одговор на предње велико патање — које ће и будућност, и у правном и политичком смислу, увек и стално Залимгти.

То је питање сада чисте савести; и оно стоји отворено. И ми, додирујући и неке од последица догађаја од 29. маја 1903. у погледу његових учи-'иоца, нисмо могли на њега одговорити; јер је само можла, врло мали број оних, који би на исто могли дати једино тачан одговор Да ла ће га икада дати за живота, или га оставити под печатом, после смрти»

И ми стајемо пред тим сфизксом....

Но имали бисмо, пре но што дођемо на последњи лист овога дела, на још нешто да се, по дужности, осврнемо.

Међутим, неки податци, које ћемо још изнети, и евентуални какви закључци отуда, више су из области психологије ; јер би само судије п ихолози могли бити позвани, да на њега даду свој одговор. Обичан судија, а војнички најмање, не сматра се за обавезна, да и то узме у уцену; а већ никоме се ово не може у прекор ставити, пошто су податци, који ће следовати, по све нови. Али за то нису без вредности, све и да не могу ништа више на свршеним чиновима изменити, сем што могу помоћи, да се створи једно мишљење, које такође не може изменити вишта на свршеним чиновима, све и да би оно можда било један пламичак на путу правде.

Пред нама је једно оригинално писмо покојног ђенералштабног пуковника Драгутина Т. Димитријевића — Аписа, писано 29. УШ. 1916. Оно на самом почетку своме носи онај свој датум, чврстом руком и јасно исписан, како смо га ми претходно показали личностима од науке и ауторитета, од којих је некима и сам рукопис писца писма добро познат. Ову напомену чинимо ради несумњиве аутентичности докуме-та. После датума и непосредно испод њега, стоји: Близу Битоља — на прагу наше лепе земље Србије“. Лево од тога стоји ознака, да је писмо писано „Еп Јапоце зегђе“ (т. ј. „на српском језику“, сигурно због цензуре, по ратним прописима оних времена.

Писмо је дуго, на 5'/, табачића, и перо је стављало на хартију мисли и осећаје, како су од срца потицали, без предомишљања, без намештања. У толико су те мисли и ти осећаји вернији израз свог аутора. |

Аутор писма, пуковник Драг. Т. Димитријевић, писао га је своме сестрићу, Милану Ж. Живановићу, у томе моменту (29. ав-

па

парно