Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

УГАШЕЊЕ ДИНАСТИЈЕ ОБРЕНОВИЋА | 389 ·

ово писмо бити чему другоме доказ, до једино томе: да је од. писца далеко била свака друга мисао и осећај, сем оних, што их то писмо у тако дивном облику, и тако чисто износи»

· Наравно, то више не може изменити ништа на ономе што је било. Али може изменити мишљење о делу и учиниоцу, који није једновремено могао бити и учесник несрећног атентата и аутор оваквог писма. То, једно друго сасвим искључује.

Но, за оцену душе Драг. Димитријевића, то писмо није једино, и ако је без сумње најважније.

Ускоро се јавила прилика, да он пише и друга слична писма, да чини и друге кораке, који у пуној мери одају његово тако рећи синовље с једне и братско осећање с друге стране, у погледу породице, чији је члан и сам.

Кад је своје горње писмо писао, он је био према добивеним вестима о кући и родбини, доста спокојан и налази чак и да је стање (према поменутом огласу) чак и „добро“. Али се, ускоро; и то изменило.

Поглавица куће и породице, његов зет, Жив. Живановић бива ашшен, па интерниран, што се, најзад, чуло преко Швајцарске, прво у Француској, па на Крфу, па све до фронта код Солуна. Али те вести иду преко толиких земаља и пошта споро, да и не. говоримо, шта су све морале прећи: у цензури у Бечу, после које и у нежидерском интер. логору, нису фермали жиг званичне бечке и друге цензуре, но и ту су узапћивали писма у оба правца, и одовуд и отуд Живановић је одведен из Крушевца 9. јула 1916, а 11. истога већ је био у Нежидеру, а у горе наведеном писму од 29. августа, после четрдесет дана, верује се још да је он код куће, а у Отаџбини стање породице „добро“.

Тек 19. дец. 1916. Живановић је добио у Нежидеру прву и једину карту од својега шурака, писану руком његовом, али сти-

лизовану, као да је од „Црвеног Крста“, чије хумане знаке карта доиста и носи. Ту стоји:

„Умољени смо од г. Драгутина Т. Димитријевића, да вам доставимо ову његову поруку: Милан и он, добро су и здраво. Милан учи школу, седми разред гимназије у Ници, врло добар и послушан. Од Славе (ћерке пашчеве Станиславе) има извештај, од деветог септембра, да су сви здрави у Крушевцу (где је био Држ. Савет и ту остала породица Живановића). Од нове године и Драгутин ће вам слати по мало новаца. Моли вас, да се много не бринете и да ч,вате злравље. Он и Милан много мисле на Васи много вас поздрављају. Милан се труди и учи, поздравља и љуби руку. Све огласе у новинама, које сте давали читао је.“

Поред бриге о сестрићу, он прима бригу и о своме зету, да ће му од нове године слати по мало пара. Наравно, неочекивана га је судбина спречила у томе: он је нешто пре нове године већ био у затвору у Солуну, као окривљен за атентат. Па ипак се намеће, и за овај случај, питање, наравно опет за психологе: може