Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

СВЕТО-АНДРЕЈСКА НАР. СКУПШТИНА 33

И та предвиђања нису обманула.

Свето-Андрејска Народна Скупштина од 1858 године састављена из 378 народом изабраних посланика и 60 чланова (председника судова, окружних начелника, надстојатеља манастири и протејереја) који су по положају улазили! у Народну Скупштину (свега дакле њих 438 чланова Скупштине) извршила је као што већ знамо, промену на престолу. Она је, на тај начин, постала једини представник државе, у име народа. Кнез Милош још не беше дошао, а долазак му зависаше донекле и од пристанка високе порте; са Државним Саветом, као највишим, после владаоца, државним и законодавним телом у земљи, Народна Скупштина не бешо сложна, пошто су у Савету седели представници стања против кога је Народна Скупштина и устала, и које је, у лицу збаченог владаоца, већ и срушила. Али Савет је брижљиво избегавао сукоб са овом револуционарном Скупштином и ако му беше председник главом Вучић.

И ако је Народна Скупштина одмах наименовала „Привремено Правленије“, у ком су: Илија Гарашанин мин. унутр. дела, Стевча Михаиловић подпредседник Скупштине и Јевта Угричић председник Касације, а као „Представник привр. правленија“ Стеван Магазиновић мин. иностр. дела — Народна Скупштина, одмах по збачењу Кнеза, именује свога подпредседника Стевчу Михаиловића „за команданта гарнизоној војсци и вароши Београду“ „који ће стајати

1 Куриозума ради, а за карактеристику момента, није без занимљивости прибележити, како је постао скупштинар Паун Првуловић из Местоглице, у округу црноречком. Изабран је од народа био син Паунов Илија Пауновић, али због неког напрасног осакаћења не могне са осталима доћи на Скупштину. Али за то дође, са осталим изабраним, отац његов Паун, да сина у дужности посланика замени. Пред Скупштином је стојао нов човек и — нов, до сад невиђен случај! Но како остали црноречки избраници изјавише и потврдише: да је и народна жеља и воља да чича Паун заступи на Скупштини сина свога Илију, то и Скупштина учини по жељи народној, и упути Савету акт „да законитим путем учини“, да „по жељи народној“ Паун остане у Скупштини. И он је остао.

»# Свето - Андрејска Скупштина састала је се у Београду, у згради тако зване „Велике Пиваре“, т. |. у засебној кући тог пиварског здања у којој је била, и сада постоји, велика овална сала, са лицем и прозорима обрнутим у данашњу „Босанску улицу“, а на раскрсници ове са улицом „Балканском“. И ова зграда и сала и доције су служиле јавним потребама, а у првом реду првом народном позоришту.

Но историјске тачности ради мора се рећи: да је улазак Свето-Андрејске Скупштине у ову зграду, у исто време и први састанак једне српске Скупштине под кровом. Све су њене предходнице, и за Карађорђа и за Милоша, као им последња од 1848 о Петровудне у Крагујевцу, одржане, у разним местима и приликама, увек под ведрим небом. Напред наведени говор Јов. Ристића о Петровској Скупштини из 1848. утврђује, да је и ова држана „на рудини, под врбама“ код окр. суда. Од доцнијих скупштина, још је само она из 1868., по стрти кнеза Михаила Велика Скупштина, кад је прогласила кнеза Милана и изабрала Намесништво, одржана на ливади у Топчидеру горе недалеко од жел. станице, с леве стране реке. Но ту је и за њу био направљен вењак, те није била под ведрим небом! Скупштине пак држане у Крагујевцу имале су једну зграду лакше грађе у порти старе цркве; а оне доцније у Нишу у школи код саборне цркве,

Политичка историја Србије 3