Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

ТИМОЧКА БУНА И СРПСКО-БУГАРСКИ РАТ (1883—1885)

1

Прва влада Николе Христића. — Истога дана када је одступила напредњачка влада, образован је нови кабинет. Краљ је поверио састав владе Николи Христићу, министру унутрашњих дела из доба Кнеза Михаила, који је од 8. јула о. г. заузимао положај потпредседника Савета (у који је ушао, реактивиран 7. новембра 1882). Христић је примио понуду, и нова влада била је овако састављена: >

Председник и министар унутрашњих дела Никола Христић, мин. иностраних дела Милан Богићевић, војни пук. Јоца Петровић, правде и заступник мин. просвете Ђорђе Пантелић, грађевина пуковник Коста Протић, финансија и заст. мин. правде Алекса Спасић.

Ако се Председник Министарства — који после петнаест го: дина повучености понова заузима овај положај — с тога може да сматра као човек давнопрошлог времена и ван садашњих политичких партија, сви су остали чланови нове владе били опет — напредњаци, којима су припадале и симпатије председн. министарства. Бивша влада могла је се спокојно на своју последницу ослонити, а Напредна Стрннка није ни најмање имала да зазире од какве штете и губитка. Све оно, што је влада Пироћанчева, у чиновништву, у општинама и иначе стекла или наметнула, утврдила и оставила, остаје недарнуто. Промена од 20 септембра не само да није значила промену система, већ на против његово учвршћење, Разлика је само још могла бити у томе, што је место људи, који су према потреби истицали своје слободњаштво, дошли други, који нису падали у ту недоследност, већ су били или прости Краљу послушни чиновници или осведочени реакционари. У овом погледу била је нова влада посве одређена.

Као што се види, нова влада образована је без икаква обзира на Скупштину. Ње као да и није било у Београду. 2

У толико је више одскакао и стрчао контраст између Владе и Скупштине. „Српској уставности натакнута је црвена жандармска