Poljoprivredna čitanka za seoske škole

83

НЕ ПСУЈ!

Код одраслпх сељака као и код њихове деце, у велико се псује. Све то без разлике псује и хули. Како је то гадно, како лудо, како грешно и за људски род, а нарочито за нас Хришћане! Псовање ]е увек знак суровог и безбожног осећаја; то је говор ирокмтгох људп, јер уљудан и богобојажљив човек, неће никад псовати. Најстрагиније је хуљење и жовање имена Божјег! а то ћете код наших сељака и за најмању ситницу чути. За псовање имена Божјег, Израилћани су кажњавали смрћу! „Извеци хулитеља иред иарод“ рекао је Госнод Мојсеју „и сви они који су га чули , нека иоложе руке своје на нвгову главу, а цво народ нека га sacue камењем!“ Бог је најсавршеније биће, и сва су његова дела добра; сурово је и безбожно од свакога, који то најсавршеније биће презире, или се његовом имену и делима руга. Ти не трпиш оног недостојиог човека, који би име твога оца или матере непристојно изговорио, а ти изговараш онако лакомислено и недостојио име Божје и других светих Божјих угодника, а и не номишљаш, да си тиме учинио велики грех! „Бог“ је име најсветије, најмоћније и најљупкије; име, пред којим сви на колена падати морамо. Име Божје слатко је као мед, благогласно као небесни звуци, а благо као свето миро! „Ирст“ је символ нашег спасења, иа њем су r ■■