Poslednji dani Poljske : istorijska crta (1794. godine)

88

коњ спотакне и падне. Козаци га достигну, нанесу му два ударца копљем, а Лисенко га удари сабљом по глави.

Козаци скину са његовог палца прстен, затим други, и почну скидати трећи са ликом краковске шапке (капе) — девиза устаничка.

Кошћушко махинално згрчи палац. Официр се загледа и повиче: „То је Кошћушко,“ — „Ја — Кошћушко... ... ·. Воде!“ проговори рањеник. Један Козак отрчи по воду. Официр нареди да га преобуку у пређашње одело и привију му ране. Он падне у занос, Козаци направе од копаља носила и понесу га.

Све знатније заробљенике доводили су Ферзену. Победилац их је примао ласкаво, с трубом у руци и без оружја, да би се показао што скромнији. Од њега су их одводили у палату где су се скупљали руски генерали и заробљенике су постављали у ред. Руски генерал Хрушчов, Тормасов, Денисов и други тешили су их ласкаво. Кошћушка још није било. Сви су држали да је убијен, кад га од једном Козаци донесу на копљима полужива, и руски генерали похитају да му укажу помоћ.

Руси су заробили 2.070 људи. Од ових је 800 отпуштено под погодбом да неће војевати противу Русије. Од Руса је пало 166 мртвих и 1154 рањених.

У Варшави су се почели проносити не: одређени гласови 0 маћијавском поразу. Пољаци за дуго нису веровали, да је њи-

Последњи дани Пољске 83