Poslednji dani Poljske : istorijska crta (1794. godine)

(и

ске, који су имали да спреме шљахту и народ на устанак за одбрану потиштене отаџбине. Пропагандом у Варшави управ: љао је Дзилински и банкар Капостас, Дружина варшавских завереника имала је везе с оваким истим дружинама у Великој Пољској, Малој Пољској и Литви. Варшавски завереници послали су Кошћушка у Европу, да тамо потражи савезнике за овај спремани устанак. Међутим, у Варшави су били редовни ноћни састанци, на које су долазили пуковски официри. На једном таквом састанку Кошћушко буде изабран за вођу уставка и отоме буде извештен преко нарочитог изасланика, неког Елског, кога су му послали. Од тог доба Кошћушко, налазећи се ван отаџбине, управљао је целом завером, Погодбе за припремање устанка, мора се признати, биле су врло повољне. Прожет духом демокрације у Америци, Кошћушко се носио мишљу, да подигне народ у одбрану потиштене отаџбине. Али реши ти ту задаћу, није било тако лако. Народ у Пољској био је апатичан и није пока» зивао ништа сем укочене и ничим неоживљене патње, што је неминовна последица укорењене невоље вечитог угњетавања господара над многим поколењима. Чувени панови и шљахта без земље, пристали су у заверу, али шљахтићи су сасвим на свој начин поимали слободу и повластице, због којих су и пошли да се боре. Они су мислили, да се слобода састоји у праву прописивати законе, без