Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

105

скровитим начином све недаће приписивала њему у грех! |

Кад су та њена, нимало оправдана а још мање доликујућа наметања избила и на улицу, онда је Глав. интендант на доликујући начин сузбио ту фаму и Начелнику штаба Врхов. команде поднео 27. ХГ. 1915. под ЕБр, 1943 писмену представку, која гласи:

»Начелнику штаба Врховне Команде. — У низу тегоба, кроз које је пролазила последњих дана наша војска, видно место заузима поремећеност правилне исхране њене. Како ја као Глав. интендант администрирам исхраном војске, то се мени лично и са страна о којима не морам водити рачуна, а и са страна чија оцена већ носи карактер званичности, чине разна пребацивања, која се своде на то, да сам за овај пореуећај у уредном снабдевању лично ја крив, па се та кривица доводи у везу како са мојим радом чисто интендантског карактера, тако и са мојим путовањем од Призрена до Скадра.«

»Да бих обеснажио сва та пребацивања, да бих

изнео верну слику свога рада и поступака, и одбио од себе ма какав удео у фаталном положају у који је наша војска дошла, мени је част поднести начелнику овде релацију целокупног рада мога од последњих дана пред покрет штаба Врховне Команде за Скадар.«

»Чим сам сазнао да операције наше војске теже наслону на западни фронт Призрена — на правац Црне Горе и Арбаније, дакле на територију која административно за прихват војске није била уређена, ја сам:

1. актом од 6. ов. м. Пов. ЕБр. 1839 под потписом помоћника Начелника штаба умолио председника Министарског Савета, да издејствује одобрење црногорске владе, да наша војска на случај свога повлачења ка западу, може створити себи центре за снабдевање у