Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

11

сетој години старости, ја сам прешао пешке, по блату, по снегу, по зими, преко планина, преко река и дубодолина. Особље ми је дошло здравствено упропашћено, стока пропала, велики део товара поломљен, _ искварен, делимично погубљен. По томе објашњиво је, што сам уз тегобе, а са задржавањима, која су више радом но жељом одмора изазвана била, путовао 12 дана; ја стање изменити не бих могао. Јер брашно и двопек, ва који се рачунало нису приспели за мога одсуства, па ни одмах по доласку, јер ми је прва порција брашна авизирана из Драча 26. о. м., а двопек није никако дошао. Терен на који би се имало рачунати, тако је сиромашан, да ни у редовном стању своје становништво исхранити не може, већ храну са стране увози, још мање може исхрану својим средствима осигурати за већи део српске војске. Најзад сама комуникациона средслва, таква су, да се на њих апсолутно не може рачунати, и по томе и оно што би се на терену наћи могло, апсолутно се у центре довући не може, нити војсци дотурити; 6. по своме положају по разним административним правилима, ја принципијелно ништа за војску не набављам, већ само оним, што је набављено администрирам. Мимистарства војног је дужност да набави, а моје је да набављено распоредим и свакој јединици на време и одређено место дотурим или да јој укажем где ће потребе наћи.«

»Само у ванредним приликама и по нарочитом оелашћењу Начелника штаба, ја набавке могу вршити и то у сопственој земљи, где имам широка закона права и круг рада, а никако на туђој земљи, каква је ова, где се сада српска војска налази, и где без икаква пра-

4. но да сам, најзад, могао доћи у Скадар раније,