Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

114

ким стражама, а управа над њим бити поверена најенаргичнијем интендантском органу, те да се спречи свачаја самовоља. Да би се пак издавање хлеба, маи по петину дневног оброка на војника, вршило неумитно према свима и свакоме, поверили смо ту службу енергичном интенд. органу г. Кости Марковићу и он ју је вајсавесније отправљао за све време нашег бављења у Скадру.

И после свих могућих покушаја да се стање исхране поправи, ипак се са храном непрестано натезало. Ни отпочето дотурање са савезничке стране, није имало оног ефекта, који се очекивао; јер оно што се с арекидима од4, би 8 дана и дотурало у Медову, пжануло би у час. Оне трупе, које су се по распореду повлачења примицале ближе Медови, те су је прве ин разграбиле. Ничији ма и мало осорљиви ауторитет није био у стању да успостави правилан ред повлачења хране, јер разрогачени војнички скелети нису ни од чега презали, већ би кидисавали на све што им до руку дође. Једино ванредно окретни, умешни и према свакоме предусретљиви рез. капетан Мирко Павловић (службеник глав, интенд.) био је у стању да својим благим опхођењем свакога задобије ни приволи на ред а да га брзо задовољи.

Преносних средстава није имало ни у приближном броју за разношење хране из медовске базе до потрошкаача, те да се бар на тај начин регулише правилнија деоба хране, већ су поједини артикли морали бити размеравани на хрпе испред слагалишта да би их комесари са својим јединицама (људством) могли повлачити онако како могу: у шаторским крилима, шињелима, торбицама за хлеб итд. — О коришћењу пловне реке Бојане није могло бити ни спомена, јер су аустријски сумарени на њеном ушћу стално стражарили и о-