Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

123

дантску потребу. Било им је довољно, да по сваком питању, које их интересује затраже обавештења од својих интенданата. Иначе свака њихова рекламација учињена вишој инстанцији (бар по питањима интендантске природе) без учешћа њихових интенданата, значи да је у тој команди испуштена оријентација о интендантским пословима. Али неки су своје интендантуре били удаљили испред себе више но што је можда требало, те не стојећи с њима у тесној вези сматрали су да ће им Врховна Команда на њихову интервенцију послати и оно, чега ни она нема. Примећавани су чудновати погледи неких команданата на сарадништво војних интендантура у томе, што су дозвољавали да се свако може мешати у њихове стручне послове, Кад би се (лучајно који од њихових интенданата усудио да зађс у област туђих послова н. пр. артилеријских, ђенералштабних, инжињерских итд. тај би одмах добис жустру опомену да се не меша у оне послове које не разуме. Сличан залет у интендантске дужности десио се првих дана децембра у Скадру, кад нам је поступак команданта |. армије нанео и осетну непријатност. Он се са својим штабом налазио тада у Андријевици, а његова интендантура у Подгорици. Ова није знала да је њен командант потраживао метални новац од Врховне Команде, јер је располагала више но довољном количином папирног новца и за њ куповала све намирнице, колико их је у своме домашају могла наћи, те с тога она једина није се ни обраћала Главној Интендантури за метални новац, пошто су иначе целој оперативној војсци још у Призрену биле издате све новчане принадлежности до краја 1915 године. Међутим њен командант 2. или 3. ХП. депешом из Андријевице потражује од глав. интендантуре метални новац, која му је одговорила да га нема.