Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

158

ђана. Да нас је случајно та богата француска администрација могла посматрати у Јадарској Битци 1914, ту би она видила и нашу борачку масу уразличитим сељачким костимима, јер наша »бриж„љива« државна администрација имала је »друкчије« погледе на ту једноликост својих обвезника. Зато суту »једноликост« платили главама сви наши храбри обвезници којису живи пали ушаке црно-жутим командан"тима. ђ

Уочи 3. јануара добисмо начелникову заповест да се назначена већа група особља Врховног Штаба крене одмах за Медову и укрца у брод који ће је превести на Крф да тамо, као што смо напред већ споменули, приреди дочек приспевајућим трупним ешелонима.

У Љеш стигосмо 3. јануара на конак, а 4-ог поранисмо пешице у Медову (6 км.) сматрајући да нас тамо већ чека брод, али о њему не бејаше ни трага ни гласа. Тек око подне уплови у пристаниште итал. торпиљер са шефом француске мисије г. ђенералом Мондезиром, који се враћао из Бриндизи или за Скадар или да ту сачека нашу Врхов. Команду.

Појава торпиљера разагна нам одавно укорењену неверицу на све ратне »тачне« комбинације, неверицу која нас је, поњајући цело пре подне у одвратном медовском пристаништу, била обузела. Али и та тобожња »сигурна« нада за мало трајаше, јер кад је г. Мондезиру саопштена намера ове наше »врховне« групе, следовао је његов горопадни одговор: „а ред а Пигаг70 Мгоупа“:). И ми »врховни« посрамљени, вратисмо се покуњених носева опет пешице у Љеш, да бисмо тамо киснули и цвокотали још пет дана у барушљивом

1) Још се Њ. Е. изволела једновремено потапшати и шаком

по десном листу уздигнуте ноге, бојећи се ваљда да не ћемо добро разумети његов углађени одговор.