Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

ИЕ

шић извештава да је одобрено. Употребићемо. Чинићемо све, Делегат Узуновић.«

Сутрашњи дан, 12. ХТ., јер је комора још до подне пристизала, морао се употребити за одмарање, поправку самара, сушење пртљага, шкартирање изубијаних коња и на раздељивање товара на смањени број коња, да би уз руговске стрмени изнад провалија, докле се попну на Гакор (2000 м висине) још више страдали.

Црногорски обласни старешина у Пећи, није нам могао указати никакву помоћ, јер није имао никаквих средстава на расположењу. Само нас је саветовао да се путовање из Пећи, иако рђавијим путем и правцем, продужи преко Ругова и Гакора у Андријевицу, јер, вели, преко Рожаја и Берана није сигурно путовати са блатајном због надирања непријатељевог на ту страну, пошто ваша 1.-а армија) није још стигла да заузме положаје северно од Рожаја и Берана, на којима се налази наш недовољно јаки одред.

Без икакве наде у помоћ за попуну проређене (0= неспособљене) коморе, морало се рачунати с оним шта се има, па како му буде. Тога дана (12. ХГ) примили смо и другу депешу из Ђаковице, која гласи: »Глав. интенданту пуковнику Богдановићу Пећ. Данас је овде образована војна станица из особља евакуисане лазаре-

вачке војне станице. Потребна упутства издата УНИ Елегат Узуновић.«“)

') Командант ове армије војвода Мишић, с којим смо се

поздравили, стигао је у Пећ са целим својим штабом баш 12. ХГ. по подне још за видела.

%) Сиромах г. Узуновић почео је још од Крушевца (10. Х.) да се неуморно бакче овим кратковечним етапним организацијама за прихват војске, па му ни ова у Њаковици није била дуга века, јер већ деветог дана (21. ХГ) после ове његове депеше и Ђаковица је пала у мрске руке Бојаџијеве армије.