Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

ваоцима убачена у најнеплоднији крај на Балканском Полуострву у коме и домородци бедно живе и поред тога нашла празну базу, то опет не можемо ми разумети ни за то иком бити одговорни. =

Између безбројних и очајних вапаја, навешћемо два три умеренија, да нам се не пребаци како смо тадање очајно стање увеличавали. Тако, делегат министра војног и наш, упућује главној интендантури депешу из Подгорице, која гласи:

»Главном интенданту. Данас имам у магазину свега 4000 хлебова и 3000 килограма брашна. Данас одавде није послат хлеб у сусрет нашој војсци, јер овдашњи прногорски органи нису хтели дати кола иако им је тражење упућено на време. Молим отидите одмах код Врховног Команданта и саопштите да је нехат, неуредкост и неизлазак на сусрет нашим тражњама од стране црногорских војних органа страховит. Код оваког стања ствари апсолутна је немогућност осигурати исхра-

- ну наше војске. Треба неодложно и то одмах предузети најхитније одговарајуће потребне мере. Подгорица 23. ХТ. 1915. Број 15. Делегат виши интендант Ристић.«

Брижљиви и окретни делегат г. Ристић, који је вељики противник несавладљивих препрека, иако се обрео у средини крајње оскудности и административне неосетљивости, ипак је својом депешом презрео избеглички положај у коме се налазио заједно с његовим главним интендантом Врховне Команде, и учинио оно што. му је његова преданост ка служби налагала. Извештава у исто време да располаже само са 4000 порција хлеба и са толико исто порција у брашну, иако је та-

да имао пред собом око 100.000 борбом, врлетима и.

глађу скрханих јунака, благодарећи само околности што смо затекли празну базу. Ужасно! Главни интендант је истога дана одмах по пријему

пе ава