Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

него да противу себе изазивамо још и познате професионалне бандите, који су нам указали неко вајно гостопримство Р

Доста су нас 1 Е смо их поред нашег мирољубивог повлачења кроз њихове бандитске осињаке задржали у неизгладивој успомени н. пр. за онај разбојнички напад 19. ХГ. у околини Везирова моста на

заштитницу Моравске дивизије [. поз. кад у теснацу поред знатног броја војника поубијаше 9 официра са командантом пука, а 11 ранише;

за онај покољ коморе 20. ХТ. код села Мгула;

за- ону уцену пролаза кроз теснац реке Фани вогел, западно и недалеко од орошке бискупске резиденције, можда и са »благословом« самог примаса Доки-а, који нам је врло добро познат из 1913;

за она разбојничка насртања на трупне колоне око Васјата између 13. и 19. ХГ и

за многа разбојништва над појединим лицима (чак над: женскињем) која су са бесом примали на преноћишта, па их сутрадан пресретали, до голе душе огљачкали и поубијали итд. Све су ово »пријатељске« успомене од »гостољубивих« прбанаса тадањих наших »савезника«!

И ону групу армија, која се повлачила преко Пећи у правцу Ругова и у правцу Жљеба није мимоишао арнаутски разбојнички »испраћај«, удружен с нашим непријатељима, и то: у теснацу пећске Бистрице, на плашини Жљебу и на Савиним водама, докле се није пребацила на стару црногорску територију. — Украткс војска се морала одупирати непријатељу који је гони, и да пред собом крчи пут кроз арнаутска разбојничка гнезда. __ Кад је већ реч о арнаутским пљачкашким насртајима на нашу војску, изложићемо у кратко и трајање