Povrće i njegovo gajenje : posebni deo : pouke, uputstva i podaci za proizvodnju i opis 67 vrsti i mnogobrojnih sorti povrća : sa 97 slika u tekstu

138

ПАТЛИЏАН ЦРВЕНИ

Зојапшт Гусорегасшт Г. Синоними: Рајчица, Парадижник, Парадајс.

Племе : Помоћнице (5ојапасеае). — Постојбина: Јужна Америка. — Једногодишња биљка. — Стабло: зељасто, дугачко и ако није пузаво, ипак полеже по земљи, јер нема довољно : чврстине, да се само. држи усправно. — Лист : посебан, прост, дугуљаст, при врху сужен са

зупчастом ивицом. — Цвет: правилан, жут, у групи образује гроздасту цваст. — Плод:

крупна многосемена бобица са сочном и меснатом средином; облика округлог, пљоснатог или дугуљастог, црвене или жуте боје. — Семе: пљоснато, сиво, по површини наборано. У 1 гр. иде 300—400 зрна, а 1 л. мери 300 грама. Моћ клијања траје 4 године, а ниче за 5 дана.

Гаји се за добијање зрелих плодова, који су постали поврће опште потрошње. Данас је ретко наћи човека, који не воли јело зготовљено од црвених патлиџана, ма у ком било облику.

Црвени Патлиџан до- Црвен Патлиџан „Чудо пијаце“. нели су у Европу Шпањолци и Португалци из државе Перу (Јужна Америка) пре кукуруза, паприке и дувана, па ипак његова производња код нас је последња одомаћена. Може се рећи, да производња Црвеног Патлиџана у нашој земљи није ни издалека онолика, колике би размере требала да има, благодарећи нашем топлом лету и плодној земљи. Док на пример Италија извози само конзерве патлиџана у огромној вредности, и ако њен сиров производ није толико сладак и укусан као наш, донде многа наша сеоска кућа, још не сади ни један струк те изванредно корисне биљке. Потрошња црвеног патлиџана у земљама северне Европе расте из дана у дан, а пошто тамо та биљка не успева, то је потреба за конзерве постала огромна. Квалитет нашег производа заузео би прво место и наша