Povrće i njegovo gajenje : posebni deo : pouke, uputstva i podaci za proizvodnju i opis 67 vrsti i mnogobrojnih sorti povrća : sa 97 slika u tekstu
54 КЕЉ
Св. Брис, са крупном дугуљастом главицом. Лишће ситно наборано, зелене боје, докле је главица бледо жућкаста. Нарочито погодна сорта за зимску културу, јер издржава и највећу хладноћу. Франкфуршски Дугоглавац, има главицу танку, па издужену, жуто зелене боје, коју доста споро завија. Е
НЕЉ „ПУПЧАР“
Вгазајса ојегасеа |. маг. бештнега.
Синоними: Прокељ, Проколац, Раштањ, Гроздасти кељ, Кељчић.
Племе : Крсташипе (СгисНегае). — Поренло: као и купус из исте првобитне
биљка, а у повртарству искоришћава се првогодишње облик. — Стабло; високо, према сорти до 150 см. са стране обрасло ситним главичицама кеља у величине ораха, а завршено лишћем у виду велике розете, или мекане и ретке главице. — Лист: меснат као у кеља, мало угнут у форми кашике и насађен на дугачкој дршци. Цвет и семе исто као у купуса, кеља и др. чланова исте породицн.
Кељ Пупчар веома је споростасан и најмање осетљив и на суши и хладноћи од свих 4 осталих врста поврћа, произашлих из прво-
Кељ Пупчар ниски. битне купусне биљке. Гаји се за бербу ситних
главичица, које су израсле као нанизане дуж
целог стабла и које народ назива „пупци“ (отуд „Пупчар“),
или „Кељчић“. Пупци врло су укусни за јело, а што је важно.
њихова берба пада за време зиме и најранијег пролећа, кад другог поврћа нема.
Начин гајења сличан је гајењу споростасног озимог карфиола, озимог кеља или купуса; најпре се производи расад у леји,. који се после пресађује на стално место.
Време сејања:: Април и Јуни, у два маха за то, да би се берба протегла на зиму и пролеће, када се производ највише цени.
Раностасне, ситне сорте Пупчара саде се на 50—60 сум растојања, а позне високе на 80 с/м, рачунајући струк од струка.
Да се засади и попуни | ха. земљишта треба спремити око 30 – 40.000 расада од ниских сорти Пупчара, а од високих око 17.000 струкова.
Из 10 грама семена може да се произведе око 1500 струкова расада, према том за 1 ха. земљишта, потребно је око 200—300 гр. од мањих сорти, односно 120 грама семена од већих сорти.