Pozorište

и У НОВОМЕ САДУ У СРЕДУ 12. ЈАНУАРА 1872. ~-—--__

5 9 9

и не, = РОДИНА 1, >

ПОЗОРИШТЕ,

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

ГИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА ПРЕКО НЕДЕЉЕ, — стоји ЗА нови САД 40, А НА СТРАНУ 60 НОВЧИЋА МЕСЕЧНО. ЗА ОРЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ -СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 и 30 нов. 84 ЖИГ СВАКИ ПУТ.

О ЛЕПИМ ЖЕНАМА У животу И У ПЕСМИ,

(јавно читање Лазе Костића у матичиној дворани [6. дец. 187]. год.) У

(Свршетак.)

После изађите из воде, попните се на |

какву год пусту.вивину и очитајте, клањајући се његовом лику седам, пута једну _врачбину, што ћу вам је написати, Чим очитате седми пут, појавиће се две виле и њима ћете рећи шта желите, Њи ће не· стати, ви се сиђете, обучете се, одете кући и ту ћете наћи свог драгана, који вас никад више неће оставити, Ал све то морате радити у самоћи, ако вас ко види, све је пропало !“ — „То је врло добро“ привати лепотица, „вад је и онако припека, купање је пријатно, а и згодно ми је; јер на мом добру поред Арна има једиа пуста етара кула“ — Ринијеру је била позната та кула, — Није прошло два три дана, ал удовица

се спремила на чаролију. Ринијери 'оде |

пред вече ва својим слугом на место и прикрије се иза неке врбе поред куле, Тек

што се смркло, ево ти удовице, увери се, |

да је сама на далеко, свуче сеи уђе у воду да ве купа. Кад се окупа, изађе напоље, узме неке лествице, прислони их на кулу, попне се, те стане клањати и читати ринијерову несмислицу, У тај мах примакне се Ринијери; па измакне лествице, Кад је удовица седми пут прочитала, стаде чекати, да јој се прикажу виле. Чекала је и чекала, од прилике колико оно Ринијери у очи божића, Кад је било пред зору, стаде дрктати од зиме, пође да се сиђе. Ал у место лествица угледа поругљиви подемеј

ринијеров, цикне и падне у несвест, Кад је дошла к себи, сунце беше одекочило, Она

се мало разбере, па стаде молити Ринијера, |

признајући еву своју неваљалост, стане пла-

кати, јадиковати, нарицати, обрицати, али

све бадава, Ринијери јој немилице исписа све црнило ништаве и глупе јој сујете, препоручи се и остави је, Тај врло занимљиви разговор, њене муке, кад јој талијанско летње сунце стаде жећи танку белу кожу, па кад навалише на њу зољеви и обадови, како једва пред вече дођоше по њу; како је нађоше пола мртву, како је слушкиња новећи је доле пала и пребила ногу и све ужасне последице ринијерове освете можете даље читати у Бокачију, Уз ту приповетку има један пандан, има једна премица међу српским народним песмама, Позната, је под именом „сестра Леке капетана,“ Тај успоред је тако значајан, да већ и премаша наш задатак, тако згодан, да се на њему могу проучити основне разлике не само између српског и талијанског правца у животу, мишљењу и певању, већ готово између васцеле западне образованости и словенског живља у просвети све-

„та, Пре свега да је прочитамо: (Читање

песме.)

Више пута ћемо наићи у нашим песмама, на једну врло необичну појаву, како је момак стидљивији од девојке, Та. појава је у

„западној , лепој књижевности сасвим непо-