Pozorište

Правне аи

Сви. Живили наши младенци ! . "Кнез. Аг тако вам Бога људи, шта је то било са тим шараном Ана (дигне шарана испод кецеље у. вис.) Панта (повиче.) Ено шарана ! Сви Ено, ено шарана, ено шарана !

Ана. Ето видите, људи, та лепо он говори, не Фали њему ништа, Сад само још да ово двоје благословимо, јер, чекају као овуђени, па ћемо се данас веселити, како | је Богу воља! Децо, да сте од мене благословени! Панта. Да сте срећни ни благословени, Ана, Ево га, јесте, ал ћемо га тако ал ти, (танко, немој да се поневидиши, што појести, да му ни трага не остане, а ко си препарандију изучио, јер видиш, ова | та од сад спомене, није пријатељ ни мој врввица како је млада, она ће те јошжед- | ни пантин !

на преко воде превести, | Сви. Не ћемо, не ћемо!

АМА АМА

ОРЛЕДИ НА ПОЉУ ПОЗОРИШНЕ УМЕТНОСТИ,

ТЕ ТРАГИТЧАР.

За жалосну итру нужно је вештаку ду- | лепих сликања, за која смо добром глумцу боко осећање исто тако, као што је нужна | и његовом генију благодарни, често му пута комичару природна веселост, Трагичар не више не достају него правом зналцу, за сме никада, своје јунаке до себе понизити, потпуним утиском тежећи, добар глумац већ се мора до њих узвисити; не сме им | често пута и не примети све оне њежне дати свој облик и нарав, — он их мора ниансе, што их даровит вештак „симболичонако приказивати, као што их је писац за- | ним гласом,“ изражава. мислио и написао. Ништа тако не може да | Тратичних страсти има много мање, него лепо и племенито слика патетичност какве велике идеје у јунака, као занос разбори- | обично мање, налази глумац читаву гомилу тог и вештог глумца, који уме у право доба страсти и карактера за своју употребу: да употреби снагу свота гласа, који уме хвалисање глупог достојанственика, немир лице да распламти и који уме свој својој | тврдице, луцкасто понашање заљубљеног приказивачкој вештини да да живости и | старца, њежноет и отважност млађаног љуживота. Живо играње, јачина израза, то што | бавника, љубомора мужа, освета, исмејаног се „страст“ назива, и нехотице побуђује супарника, лудо уображење, претерано преприказивача, да са осећањем приказује, тако, зирање, и т. д. Већина страсти служе дада може и лоши глумац, само ако има ва- ле шаљивчини за платно, на коме он по тре у себи, слушаоце да задовољи. Али на | својој вољи све те појаве прта, и то са против колико му не достаје њежности и | особитом различношћу пријатних и немипријатности у мирној радњи, где само прави лих околности, чији уплив на једаред највешта може изнети „ћутање душе“ у обичније стравти различито једну од друге свима бурама несреће, које га силом хоће деди. Али шаљивчина не еме само с. да покрену из његовог мирног положаја, брзином приказивати, већ и наивношћу, Кад се тако потпуно ехвати расположај какву у обичном животу не налазимо а и мирноће, онда наглост и напраситост ва | не тражимо, У таком летимичном и лаком свом буком тим већма увек противно про- приказивању оличава се права вештина, Ми _ изводе, У жалосној игри (трагедији) никад | не мислимо тиме ону лакоћу, која се ру_ се не може одобрити, нити дозволити пре- кама и ногама само игра и разбацује, по тераност и раскалашност, и хиљаду оних свима кутовима на позорници трчкара,

комичних, У шаљивој игри, где је осећање.

Фић