Pozorište
ИВА
У НОВОМЕ САДУ У ПЕТАК [0 МАРТА 1872.. -—===~
ђ
сви: ПОЗОРИШТЕ : =>
~“
УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,
2
ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА ЏРРКО НЕДЕЉЕ, — (СТОЈИ ВА НОВИ. бАД 40, А НА
Емисии бтРАНУ 60 НОВЧИЋА МЕСЕЧНО. —
ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ бр ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 и 30 нов. ЗА жиг СВАКИ ПУТ,
(Наставак.)
Спира. Ха! ха! ха! Ат су врагови ти варошани! Што ти могу да пију, то ни ђаво није видио! Него сам се 34 то опет одржао; јуначки одржао! Ваљда нисмо ни ми са села баш којекакве шуше! И ми смо, Фала Богу, народњаци! Живио народ!,,. Ат сам наздрављао! Сви ву зинули, кад сам им ја разложио, шта треба ми Срби да чинимо, Прво треба, манастире уредити, — рекох ја, То смо већ учинили, — рекоше они. Још Једаред рекох ја! Понда треба народно позориште имати, — рекох ја, То већ имамо, — рекоше они, Још једном рекох ја! Понда, треба за позориште у-Новоме Саду дворану зидати, — рекох ја, То већ имамо рекоше они, Још једну рекох ја! Понда треба у Новоме
Саду ваљану српску гимназију, имати, — |
рекох ја. Имаћемо и две, рекоше они. Ту вам је доста и једна, — рекох ја, — а они ућуташне, Ха, ха, ха! И тако сам им доскочио. Е, него што сам се добро прове„селио, нисам се ни надао. Та да, ко би се надао, да ћу ја до зоре осванути, Ха! ха ха! Моја снаја оправила мене у 8 сахата Х вече да идем спавати. Ја у 8 сахата у постељу! Није ни мој дед тако рано легао, Ја ти, боме, лепо полагано, кад је моја Мара
"заспала, шумангеле у бирцуз, — но то мо-
рам рећи, ја сам хтео само до пола 12, Али
„шта ћеш кад је лепо друштво. Само, да
не дознаду2!,, Није ми ни бриге! Нико ме нијевидио ући! Мору сада лећи, па, ћу казати да сам спавао целу ноћ! (Пође да угаси свећу на столу и утом смотри на столу писмо), Какво
„ је то писмог (Узме и чита). „Господину 6, Грабићу овде,“ "то може бити2
То је на мене управљено. Шта (Отвори га и чита) „Господине, Ви сте једна дола!“ Шта2 (Чита даље) „једна бекрија« ја бекрија2 „који целу ноћ тумарате,« — откуд ве брже боље
дознало!,. „Ви не завлужујете, да ваб дочекам, Збогом! Мара,“ (Иепусти писмо) Охо! Мене с опроштењем терају из куће» Мене њиховог чику, који нисам жалио труда дан и по возити се, да их посетим, мене госта, и припозната народњака, члана Матице, позоришта, друштва за радиност, певачког друштва, одборника у свима одборима и чувеног кортеша при свима рестаурацијама и посланичким изборима2 И то све због тога, што сам семало провеселиог Но, томе се нисам надао! Дођи у свој род у госте, да те после терају и називају лолом и бекријом! Лепо, врло лепо! Добро! Кад ми већ друго не остаје, а ми ћемо торбу у таке па пут за уши, Е, јеви ли ти само народњак, мораш да страдаш! (уђе у собу.)
ПРИЗОР У. Софка и берберин.
СоФка. Али кад вам кажем, да нема никога код куће»
Берберин. Никога 2 Тим боље, где. вам ја сам, ту вам ја први човек, Шта рекох 2 дар ми нисмо и иначе први људи... Бербери, борвирери, иначе брице ! ко зна све новости по вароши 2. Брица! Ко зна све тајне, мушке и женсве, без разлике2,. Брица!.. Ко су најмузикалнији људи2., Брице, сваки свира у тамбуру!.. Ко зна све позоришне сплеткез,. Брице, они фризирају глумице!,. Ко је примљен у најнижим и највишим круговима ,, Брица и увек брица! Хе, девојко, нисмо ли ми први људи на свету»
Софка. Само да вам нису руке тако црвене,
Берберин. Не чини ништа, увек боље него да је чело црвено. Ха, шта велиш на ову пуну духа досетку 2,, Моја драга Софи! 5 (Наставиће се.) с
МЕ