Pozorište

Н

пе У НОВОМЕ ___ У НИ 12 МАРТА 1872.

Бо о) 3 о „=> по Пе 5 от 40 години 1, 3 ПОЗОРИШТЕ 40. вд 4, + ~ ра >У а АЦА КЕ УРЕЂУЈ БА, ХАЏИЋ. ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА ПРЕКО НЕДЕЉЕ. — СтоЈИ ЗА нови сад 40, А НА СТРАНУ 60 НОВЧИЋА МЕСЕЧНО. —

ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 и 30 нов. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ.

чада

(Наставак.)

Софка. Ја се не зовем Софи, него ве 30вем Софка!

Берберин. Поуј, Софка!.. То је тако просто!.. Ал све једно, за кога је и добро је! Ја на пример, ја се зовем Јоаким Сапун!,. Ха, шта велиш»

Софка. Није баш ни то најлепше име,

Берберин. То ти не разумеш, као што не разумеш значај мога берберског положаја, Ми бербери, борбирери, брице, има ди што лепше на овоме свету2 (Пева,)

Бербери су први људи То је стара ствар, То не може сваки бити За то треба дар!

Министар је моћан, силан, Шалити се није, Ђерберин та за нос вуче, То јест, кад га брије!

Кад се жена горопади

У глави јој црв,

Муж јој шаље по бербера, Да јој пушта, крв!

даман глумац и глумица Улогу штудира,

Не може је представљати Док се не Фризира!

Џа и влада берберише За народни клуб, Све му оће да извуче Најоштрији зуб!

За то вам и опет кажем То је стара ствар,

Не мож' сваки брица бити, За то треба дар!

Но шта велиш» Није ли тако, драга моја Софи» Ти ћутиш, каменита стено, и ништа не велиш, а ја велим, да се то иде даље, Драга Софи, кажи господину своме, да ћу кроз по сахата опет доћи, да га то јест обријем. А сада збогом, — ал не, још имам ову билету да оставим ,.. Само да ми је мало папира, да је увијем... (Опази на земљи писмо.) Ха, ево папира! (Увије билету.) А билету ће мо овде оставити на столу. Тако! А сад драга Софи збогом оетај! До виђења кроз по еахата. (Загрли је и оде.)

ПРИЗОР УЕ,

Софка за тим Мара.

Софка. Је л ко видио таког безобразника! Загрлио ме, као да сам ја његова жена!,. Ја његова жена ! Шта би свет рекаог Да питају : „Које та лепа женицаг“ — „То је једна мајсторица!“ — „Каква мајсторица 2“ — „Берберка !“ — „Штета,“ рекли би, „приличила би и за бароницу.“

Мара (утрчи и баци се на столицу.) Не могу, — не могу да га оетавим! Била сам на по пута, па се опет вратим, опет пођем, опет се вратим, Ко ме је видио, држао је да вам полудила. Сама се на себе љутим, што сам тако добра, што волим тога лолу, тога бекрију, што га ево ни сада још нема!

Софка (за себе). Сирота госпоја, са свим

је изван себе! (Наставиће се.)