Pozorište

(Е

| у сваком облику, и да они нису најгрђи, | што нам их у женском облику црта наш

равила тело ђачетово. толико је рационалистичка мисао завитлала његовом душом,

села као ти!“ — „А зарти не љубиш никога кад хоћеш да ве покалуђериш2“ — „Видиш како су тице веселе, како је поток весео, па лишће на дрвету, па еве, све је весело на овоме свету!“ То је јуриш рационалиема, свежег као поток, као цветак, као образчић марин, јуриш разбистренљ у природи рационализма на тамјанисани идеализам ; то је борба живог бујног евета

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Луда је.“) Драма у 2 радње. написао Мелвиљ, с немачког превео Д. Јоксић. Ова је драма приказивана 7. марта о. г. Може се рећи на први поглед, да је сама ствар ове драме згоднија за комедију. за шаљиву игру. него за озбиљно глумовање. У опште су за комедију све приповетке, у којима је прича скупљена око какве забуне, особито ако је та забуна по нрироди својој смешна, као што је у овом комаду. да то пре свега морамо замерити превађачу, што је узео преводити немачку озбиљну прераду, у место Француског шаљивог ориђинала. Ако се игде незгодно осећа незграпна шапа немачког медведа, што треба да игра по веселој Француској свирци а по природи својој не може: по највећма се то опажа, кад хоће, бајаги, да псправљају Французе, као што је у овој мелвиљевој комедији: „ЕПе ез| фоПе.“ У осталом тај наслов није

„она је луда,“ што ће сваки признати ко чујеову причу: Млади племић, лорд Мексвел (Недељковић) и сер Т. Вилкене (Рашић. племићки пропалица, заиђу ловећи у потес непознатог суседа. Пропалица се тужи свом богатом пријатељу, како му рођак луд Харлеј (Суботић) не ће више да плаћа дугова. Мекевела, се врло тиче, де је Харлеј. Вилкене мисли да је у Паризу. Међу тим никако да дознаду ко је господар летњиковца, до ког су стигли, па ни од самог доктора Јолака, који баш долази из Лондона у замак, те одоше незадовољени. По том изиђе

„И ја имам Бога, па нисам тако сетна и неве- |

сензуализам, Колико је пића марина опо- |

добро преведен кад се каже „луда је,“ треба рећи |

| поузданије покрете по лествицама осећаја.

АИ ВЕЉА 4

против балзамисане лешине из минулог времена, Може ли ту когод не знати чија ће бити победа» Ми смо већ испрва погледали на карактер димитријев; рекли смо,

| да њега руководе само властита убеђења

његова, и се тога сене чудимо, што се мири е Маром на крају треће радње, и одбриче на захтевање игуманово, да ће јој бити учитељ, Да је учени искушенив тако добро умео читати у срцу човечијем као у »„Требнику“, он би јамачно опазио неку инклинацију игуманову према младој девојци, али овако остаде му прикривено то, што је нама свима у очи пало, а се

МАМА УМУ

55 (02 2 (Са,

из куће господар — лорд Хлрлеј, поздрави доктора, а на питање, што га је звао, каже, да му је жена Леди Ана (Маринковићка) — луда. Међу тим се покаже, да није она луда, већ да је оп сам полудио, у мисли, да је неког прељубника, (своје жене, који га је свуда пратио, бацио. у море. Кадгод ко епомене штогод, што би га на то сећало, дође му људило. На послетку се открије тајна, да је тај прељубник Мекевех и да није он ишао. за харлејовом женом, већ за синовицом Нелом (1. Маринковићева.) То излечи Харлеја, ] Мексвел узме Нелу, сви су | ни. да што је Харлеј полудио, то нам је јасно: 17 како је могао помнелити, што он, ал' и сам чувени доктор Јолак, да је леди Ана збиља луда, то нам је сувише — лудо. То нас оправдава да и овом приликом позовемо наше превађаче, да никад не

| преводе друкчије, до само с ориђипнала.

Са глумачке стране морамо свој вечерашњи венац дати Марку Суботићу, који нас је истином своје мимике и декламације задовољио. Но није ни Маринковићка заостала иза њега, која је, особито у појави де замењује Нелу, развила пред нама све Л. Маринковићева је својом безазлепошћу врло угодно вачинила озбиљност остали елика, међу којима је Јолак бранијев нека разблажна свеза, час препланута заразом болесне маште харлејеве, час ведрином нелине безазлености, но павек постојан, човек пауке, носећи другима топлоте а сам остаје ладан. —3—

тиздаје управа српског народног позоришта.