Pozorište

и У НОВОМЕ САДУ УУТОРАН 21! МАРТА 1372.

р—_-< ОДИН 1, > ои“

ПОЗОРИШТЕ, =>

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА ПРЕКО НЕДЕЉЕ. — СТОЈИ ЗА нови сад 40, А НА СтРАНУ 60 НОВЧИЋА МЕЏЕЧНО. ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 и 30 нов. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ,

ФРАНЦУСКО - ПРУСКИ РАТ.

ШАЉИВА ИГРА У ЈЕДНОЈ РАДЊИ, ОД КОСТЕ ТРИФКОВИЋА.

ОСОБЕ

Петровић, грунташ. Ката, жена му.

Марија, кћи им. Поповић, чиновник у миру. |

Јеца, жена му. Милан, син им.

РТ РТ РЋ пРоРиомтоахтааатоаоантароаиаататоариак

ПРИЗОР 1,

(Соба код Петровића. У сред собе стоји намештен сто,

Ката и Марија забављени су око намештања стола.

Петровић седи у ћошку, пуши из дугачке луле и чита новине.)

Ката. Тако! Сад је све у реду! Сребрне кашике, шлифоване чаше, порпцулански тањири, — све, не мож боље бити, Само да нам је још каквог украса, да што лепше изгледа!

Марија. Мамице, како би било, да д0несем она два црепа са цвећем»

Ката. То ће са свим добро бити! Добро кад си се сетила, Донеси их само!

Марија. Одмах мамице! (Оде скакућући у другу собу.)

Ката. Како је радосна! Е, боме, и треба, да буде! Кад данав не ће, на дан евога престеновања, да када ће, Ал ће то леп пар људи бити, господе мој! Све ће пуцати од једа, док их виде наше Фрајле и господичићи ! Е, што ћу вам јаг Жените се, _ узимајте се, има још доста младих људии девојака. Наравно, да ни једна није тако лепа и добра као моја кћи, и нико тако паметан као мој зет, ал боме, и није то за свакога!

Марија (доноси црепове са цвећем) Ево, мамице, две красне ружице! Како ће то лепо изгледати! (Метне их на сто,)

22

Ката. Заиста лепо изгледа! Васо, погледајдер само, како нам изгледа сто 2 Петровић (чита не обзирући се.)

Ката. Боже мој, боже мој, каквог ти ја имам мужа! Ми се еви радујемо данашњем дану, а он забо нов у новине, па га није ни бриге! (Окреће се њему.) Море, Васо, чујеш ли ти2 ;

Петровић, Ха! Шта си казала»

Ката. Па зар не видиш, како смо лепо искитили сто2

Петровић (чита даље), Лепо, лепо!

Ката. Лепо, лепо! Теби је све лепо, кад само можеш пушити и новине читати,

Петровић. Слушај, жено, Пруви су већ до Меца продрли! (Чита даље.)

Ката. Е, је ли то одговор на моје питање! Шта ја марим са твоје Руве!

Петровић. Пруве, жено, а не Русе!

Ката. Дакле Прусе! Мени је са свим све једно, а боље би било, да се и ти бар на данашњи дан манеш политике. Је ли то ко видио у своме веку! Кћи му ве претенује е красним младићем, који час па ето нам и гостију на ручак, а он нема друга посла већ да се за Прусе брине, Какво је то врце у теби» Не ти немаш срца! Ти ви човек без срца, без душе! Ни ви вредан, да имаш тако красну женицу, као што вам ја,и тако добру кћер, као што је наша Марија!

(Наставиће се.)