Pozorište

Теодора, | Теодора (тихо). Чини лепа Недо, што ти | ЈИта је ово2 Куго, ко те сад допрати, Драго, само љуби! Та и сажалење : Често рађа љубав. Жали па ме љуби, Дивна Недо! (Хоће да је загрли). Неда. · Сада хоћу да те корим, Ако твоја младост осрамоти разум Што дозволи, да ти слепа страст наведе

Неда. Драги сине, учи још за рана бити. Мајчина обрана. (Узимага на крила). | Слуга (улази). | Слуга. Младог краљевића господар позива,

Погазити закон мирљиве природе, 1 | Неда (тихо). ' Тим што тражит љубав, где ти борба, тде ти Та би > Пита ћу јадназ Ваљда и срамота чељусти огваравл -2 7 Гтувјр мизје епремане Ако га задржим!

а. ту 108 ПОМИРИ ма "| (јасно), Иди, Александре, иди оцу — само И варов" тришнанотва, ој (о ЛИН ни заостај дуго, сунце материно Не желити љубу сачовека твога.“ Ј дуго, 5

Твоје понашање тебе осуђује, (Слута и дете излазе. Неда тледа кроз прозор).

То ти је каштита ! | Теодора. Дете (улази). | ||| Недо, не уклањај твоје бело лице, Оди, оди моје дете! _ Један поглед, Недо, приклињем те. Остани код мајке, давна те већ чекам, (Наставиће се.) МУ ММММ У Њ от» мена СРПОКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. | жер боловања у Земуну у цвету младости своје.

„ („Поштењаци“) представљани су у уторник 11. | Покојник је у приказивању мањих карактерних ш априла. Госп. Ј. Племенчић, члан народног по-. интриганатеких улога дотерао до лепе уметности, а зоришта у Београду, као.тоет. Ко да му је Бог дао живота, био би временом дика и

(0 овој предетави бићемо врло кратки, јер не- украс наше позоришне, дружине. Радио је п на мамо много добра да кажемо. Пепоне (ПШлеменчић) | књижевном пољу. Од. тог његовог рада штамтано јетака улога, којаје тотово непрестано насцени и са | је ово: „Појезија и проза.“ Б. С. В. Свеска 1. Вересвима особама има посла тако, да кад она не пде саврше- | ница. Глумчева смрт. У Панчеву, брзотиском Јовано итачно, онда и све друге за собом повуче. Нашмили · новића им Павловића 1871. — 2. „Беседа на пара"товт је сувише набрзу руку преузео таку голему уло- | стову“ српским мучеником и борцем. што су пали гу,а уз то још једнако промукнут био, па се е.тота и | 1848 бранећи право и народност своју. Говорио на, опажаху паузе п нека необична тргавост у игри, али | Усекновење 1871 1. у Земуну Б. 6. В. (Трошком је уједно провиривала пи могућност, да би је кадар | Милоша Грабовачког Србина) У Београду, у штамбио како ваља одиграти са већом спремом. Сликари | парији Н, Стефановића и дружине 1871. У рукопису (Брани и Недељковић) погрешили су што су се пз | је оставио. у колико је пама познато, изворну прва и сами владали као навови-поштењаци. Баскур шаљиву игру: „Два дуда“ и ове преводе: 1. „Го(Суботић) нам неје довољно поентовао, као што он тован,“ или вештина како се до среће долази. Шаиначе уме. Зорић беше најбољи Вертиљак; он однесе | љива ига у 5 чинова од Фридриха, Шилера. — 2. палму тога вечера. Улога емелинина а нарочито | „Увода у кући“ Шаљива игра уз чина од 6. Шлеевђенијина, намењене су, како чујемо, приличнијим | зингера. Грдња штета што нам та емрт уграби. заменицама у тој врсти, али се овога пута у хи- Како је лепо почео да ради као књижевник и како тости не могаше извести. ДиФуровој (Ј. Поповиће- је лепо напредовао као глумац, то би временом вој), која је иначе добра у таким улогама, препо- | могао бпти на дику и себи и роду своме. Нека је ручили бисмо да не смеће с ума, да је Францускиња | на утеху ојађеној му мајци и сестрама што им је у салону. Б. | мили покојник светлим образом отишао Богу на и-

ТтРТЕ ЕТ | стину. и што је иза себе оставио лета гласа у роду НЕКРОЛОГ. | своме ! Лака му била, вемљица и вечни спомен међу

“ (| Бранко Стефановић — Варади.) члан српске | бринм

народне позоришне дружине преминуо је након ду- |

ти

· издаје управа српског „народног позоришта.