Pozorište

име

327

Ме

се кроз 12 година нису научили, а сам као глумац није успешно разделио силун дохват гласа свога, те га издаје глас, кад му га највише треба. по што се развикао где не треба. ..

По тој првој представи јесенашње глуме судили

| (бисмо, да су неке промене у особљу глумачк м нужне... А гл. глумице и тлумци нека узму на ум, да својим говором те игром могу хрваштину милом и немилом учинити. Народ и народна судбина биће им судија.“ -

(Народно позориште у Загребу.) При свршетку октобра месеца 0. Г. приказиван је у Загребу први пут „Школски надзоркик“. () тој представи пишу „Н. Ни“ ово: „У последње две представе пружила нам је позоришна управа прилику, да се унознамо с новим даровитим хумористом Г. К. Три. ковићем. Његов“ изворни комад „Школски надзорник“ очекивасмо живахном жељом, јер нам из репензија новосадских листова беше довољно познато, да је „Школски надзорник“ често и на задовољство обћинства приказиван био. Школски је надзорник изврстан плод народнога духа, те га скроз провејава онај народни хумор, који ретко кад налазимо у страних писаца. Не тражи Триковић наслона на локалним манама, нити засиже у политички хаос да сарказмом, софистиком, или сатиром изазове одобравање обћинства, него наравно, весело срце говори из његова умотвора, а ово произвађа у слушаоцу леп весео утисак“. 4;

(Народно 'позориште у Загребу.) 29. октобра 0. т. приказивани су у народном позоришту у дагребу ови комади нашег Трисковића: „Школски надворник“ „Честитам“ и „Француско-пруски рал.“ Ова та три комада допала су се. Особито се хвали, да су карактери .у свима споменутим шаљивим играма вешто нацртани. Ти би се комади још боље били допали, да су приказивани у оригиналној форми а да нибу „локализовани.“

КЊИЖЕВНОСТ.

(ђулићи увеоци.) Наш Змај-Јован Јовановић наумио је да изда нову збирку својих песама под именом „ђулићи увеоци“. Вредно је чути песника, како оглашује те нове песме своје: „Ако птице немају више права од човека, онда и човек сме пустити гласе срца свога и у глухомн у најглушје доба, Елегиски гласи ови — можда последњи — песама мојих не ће узнемирити 'успаваних осећања оних, који су се негда од моде за. песмом јагмили, Једна свешчица песама, што се напише и прочита, не ће ваљда бити на уштрб радној и привредној снази људства толико, да обрати на се секиру младих

_ %постола жељене хладне, прозаичне будућности. Али ја тврдо верујем у вечитост тањих чустава, у права среће к туге, љубави и мржње, у узвишеност и

необоривост одушевљења за све, што је добро и лепо,

боље и лешше, у бесмрће чисте девице појезије,

која пролази чиста и кров дивље, тврде народе, и кроз преизображене разблудне мекушце, која ће Преживити све теорије, струје, правце и кривце друштвенога живота, а остати увек цвет и мелем духа и срца човекова; тако исто тврдо верујем, да. још има Срба и Српкиња, жедних нежнија напоја, који ће радо дочекати ове најновије гласе старог познаника свог, који се усуђује запевати у глухо доба, кад други, бољи гласи, неће или не смеју.“

Оволико песник, а издавалац јавља, да ће у овој свезчици бити шестдесет мањих већих песама. Књига ће бити на лепој артији штампана у Формату „ђулића“. Цена. је 50 н. која се напред шаље,

а наруџбине без претплате не ће се уважити, нити _

ће се штампати више егземплара, него само толико, колико претплатника буде.

Има ли гдегод на свету Српкиње или Србина, којима живо срце куца за све, што је лепо, племенито, истинито, а за својемари, а да не похитају одазвати се позиву, који је могао понићи само из душе правога песника!

Историја света, стара, средња и нова, написао Д. Иловајски а превео Д. Дукић. Шреггедала и одобрила школска комисија. уредња 95-ина, стр. 590. Цена 8 гр. (80 новч.) " «

У Загребу је изашло „21ајаго“о гЈаћо,“ роман из прошлости загребачке, од А. Шеное. Цена 80 нов.

Изашла је ХХ-та књига: „Нада“ јужно-словенске академије. Стр. 287, стоји 11, Ф. Ово је садржај те

књиге; 1. Орографска разредба јужно-хрватске ви-,

сочане, од дра П. Матковића. — 2. Поларна зора као уљеник земаљске муњине, од М. Секулића. — 8. Бројеница или других десет глаголских зрнца, од Фр. Курелца, — 4. Влашке ријечи у језику нашем, од Ф' Курелца, — 5. Старији облици самоставни, од Фр. Ку. релпа. — 6. Прилог за историју акцента српскога или хрватскога, од дра'ђ. Даничића. — 7. Изводи из записника. % Изашао је: „Српски Летопис“ за годину 1872. Књига 114. Издаје Српска Матица. Уредник Јован Бошковић. У Новом Саду. У српској народној 8адружној штампарији 1872. На вел. 8-ни, 2, 1. 227 стр. 2. л. Стоји 80 н. а. вр. — Преглед; 1. Народна. медицина у Срба, од дра Владана Ђорђевића. П. 0 уставу и установама у Србији, од дра Свето-

зара Милетића. — ПЛ. Извештај народних посла--

ника за преображенски сабор 1872. својим поштованим бирачима. — ТУ. На „судбине кирилских писмена у аустријској држави,“ од Јована Живановића, — У. Кратак историјски преглед слова ђи ћ, од Ј. Живановића. — У. Српске народне приповетке. Из збирке ђ. Рајковића. — УП. Српски народни сабор 1769. у Карловцима, саопштио ђ. Рајковић, —