Pozorište

гом. До ве они вијају, башкари се Жан и Жоржета, дома као да су они госе: ту се пева, игра, и спрема вечера са облигатним шампањем. У ту параду упада, долазак госпе, која је на машкари упецала свога мужа па га води ко бајаги у свој стан пошто му је марамом везала очи. Из разговора у мрачној соби сазна, Дириво, да је Лујза удата ито несретно, и он се приказује као ожењен дето несретно. Породи се лупа, Лујза угура Дириво-а у споредну наравно његову собу пон је сада у клопци, а Лујза суне у своју собу да „пакује“, те да остави таког неверног мужа за вавек. Дириво је међу тим у мраку у својој соби начинио русвај, на који дође Жан. скандалишући се како му је госпа довела кући свота љубазника,. Кад упали свећу позна свога тосу. који опет сазна да је доведен у своју кућу — нато експлозија од стране госпође Лујзе — У том пак нов Пепз ех тасћта „још једно љубавно писампе. које сада наравно пада госпи у руке и има свој уредан потпис, у ком пријатељ јавља, да је добио своју опкладу, по што је Хектор Дириво лопста сљеловао сиренском гласу. Дириво ће нато м страшан смеј и тим поводом исприча својој жени, како се он пре две голине, сахрањујући свој беЋћарски живот. опкладио са неким пријатељем, који је тврдио ла не Ће проћи ни лве године а Дириво ће изневерити своју жену — п тај га је пријатељ

п Жоржете. Ето то би кратак садржај те шаљиве игре.

Као што се види игра је прпљена из францускот и то још ка томе париског породичног живота. Не Ћемо рећи нову ствар. ако речемо. да је Франпуска породица из темеља разривена, У новије дане су најбољи Француски позориттит птепи узели на се чудну улогу, да распростиру аполотију браколометва, да приповелају светињу „природне љубави“. Позоришне игре из те школе пуне су неверних мужева, јоп невернијих жена, нахола. обожатеља и т. д. Према основама, на којима почива наш пороличан живот, ми не бисмо били за то, да се у нас приказују слике и прилике из Франпуског пороличног живота, јер се за њих може с правом рећи. да ће у нас побудити мање гнушања и застрашивања, а више ће сејати отрова.

„Муж у клопци“ не креће се истина са свим на том терену, јер нам у њему излази пред очи само покушај браколомства; али иза њега, вези се на нас страховити јаз, јер је многа сцена, у којој се огледа тај покушај што но реч — ћалб ал дег Степле фФриволности. Не слаже се с нашим појмовима да љубав у свом екстрему — љубомори има паралелну слику љубавиу — блату и пороку. Јер смејао се г. Дириво колико му драго, он: је, ма и марамом на очима, загазио дубоко, тако

8 Е

сад оним првим писмом навео на танак лед. За тим | следи опроштај, измирење, и „тредсвадбије“ Жана, |

| | |. |

дубоко, да је из те клопке по врло Француским појмовима помирење излазак, по нашим појмовима свршава се та ствар са основним разводом брака. Таки муж би био у нас осуђен не само да буде развенчан него и да плати судске трошкове.

Случај је донео собом да „Пркос“ пи „Муж у клопци“ стоје једно поред другог, да бисмо га могли боље упоредити и по тенденцији и по техници сасамога, склопа му.

У „Пркосу“ је свака особа оштро обележена пи цела радња хвата једно у друго као зупци у великом воденичком колу. У „Мужу у клопци“ је жанова, и жоржетина ствар уметак за нужду, да се тако рећи забави гледалац док не би Лујза стигла краснога Дириво-а. Да би тај уметак будио нешто интереса мора поткупљиви Жан да моралише, за тим да се ачи, и по кашто да канканише, док госла не упеца свога краснота мужа, те га оним начином, који подсећа на сцене у извесним кућама, не доваби чак у своју кућу.

У „Пркосу“ приказао нам се г. Сајевић у конверзацијоној игри и развио је у њојзи онолико живости, колико му је требало да из своје улоге створи окладну слику из живота. По певању бисмо судили, да пева е изразом и «осећајем. Остали представљачи играли ву као обично добро и живо. Љ. Зорићева као Сока изненадила нас је евејом добром игром и лепим певањем. Публика јој то признаде одарив је због њене живе, пикантне игре и доброг певања обилним пљескањем и изазивањем.

Гђа Сајевилка урикавала нам се као Лујза такође као вешта у лакоћи конверзационе игре, у коју је улила и Француске елеганпије и знала је да узбурка таласиће своје страсти. У сцени где уводи свога мужа као упецаног љубавника, умела је вешто да погоди ниансе у којима се меша љубомора игнушање супруге са притворношћу. ——

ПОЗОРИШТЕ.

% (Хинеско позориште.) У славу женидбе хинескога цара написао је неки мандарин позоришно дело у 25 чинова. У том се позоришном делу износи како је постало хинеско царство и како се'установила данашња династија.

% (Позориште „османија“ у Цариграду.) 3. дец. 0.т. приказивана је у том позоришту на турском јеви кувомична операј „Шериф-ага“. Музику је зготовио некијерменин Дикран Чухадијан. а речије написао Алек-

веома оригинална. Најлешши мотиви узети су из турских народних песама. Опера се допала и оним транцима, који су на тој представи били,

Издаје управа српског народног позоришта.

сандар Албозето, опет јерменим. Музика је жива ни

2;