Pozorište

Аха, још имам небратима ја, Што испред мога лица не бега> (Надану.) Зар тако вама, мудра чувидог

Надан,

Помисли; ЛИ да чини човека, Четворица нае је!

Максим,

Четворица > У једнога ви премашио број, Јер овај лик на мени што је сад, " Мој рођени је ма и нерођен; Необично је у томе тек то, Што прави лежи лик у запећеу, А маска моја светом пролази У име моје свет уживајућ.

Надан.

Да не ћеш само светској навици И онда бити личина још тек Кад изађеш иза тог запећка 2

Максим.

Ти проровујеш» Чуј ме, чувидо, Ма невиђена, свидиш ми се ти, И боље ми се евидиш него еви Без образа што овде станују, Око врца облажу машкару,

А маском евојом лажу срдачност, Па реци ми, незнанчевићу мој, Је ж мила теби твоја личина Поштењем што те нехотице прег

Надан,

Та како кад! Заваркује ли ми Мужевљев опаз тражећ жену му, Угодније ми ништа није ње;

Алт заиште ли срце загрљај,

И ту је, чедо, видим сав јој чар; И сваки чав јој пијем уздисај. Па ту да не смем свкидат личину Страхота, побро; страшно —

6 ПУКИ

Максим.

Верујем! Надан.

И веруј ми, ох, веруј у тај пар

Крвнички мрзим образину ја! Максим,

АЈР образини да л ви мио ти2

| | Надан, | дар образина миловити зназ | А милује л ме још је горе то, Приљубиће се тешње уз мој лиг, | Од дика теже раскинути је! | (Узме Максима за руку.) | | Па за ту милост ваљда дволичну | Толику ја да трпим омразу, | Једноликовти вечни сновим бол» | Та доле шњоме, доле ! | Максим (тргне му личину с лица.) Доле шњом ! Надан (крије лице плаштом.) Таман, таман! Ја не бих боље знао! Максим, " Ха, ха, ха, ха! Да згодна замена! Надан.

Казивати бар не морам ти сад, Заменит маску да је лакши рад, Нег у свом лицу трпет' замену,

Максим (за себе)

| мени је казивал“ сувише,

Кад обравину не смеш сеинут сам, Помоћи ће ти добар пријатељ, (Надану.) Да, збиља, незнанче међ еватима

Је л од куд врстан теби гуслар знан 2

Надан.

Да како би без слепца сватови» да просиопем иде просијак, (Наставиће се.)

РЛУМЦИ У ДРУШТЕНОМ Животу.

ИСТОРИЈСКА ОТУДИЈА.

(Наставак

Под његовим нављедником Францом Т, би пооштрена цензура, и најпосле ве позориште по други пут затвори, а један указ „прећаше свакоме штрангом, који би се усудио те забаве наново покушати,“ Указ тај тим је већма падао у очи, што је сестра Франца |. Маргарита од Наваре била и сама глумица. Повод, којим су по-

из броја 1.) зоришта и опет отворена, није познат, ипаЕ находимо у години 1577 и 1593 наредбе, где се

о позоришним друштвима вели, да ће одговарати.

за сваки скандал; свакако пак мора да су покори дотерани до ижице, ако овај цитат „Еззај5 јазђогјапев зиг Гопеше еб Је ргортез Фе Гагђ | дгатанаџе еп Егапсе“ није пакостан опис каЕвОГ

реза