Pozorište

у НОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК И. ЈАНУАРА 1873. ===

же а =“ ГОДИНА 1,» + Број. » о : о

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ,

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — СТОЈИ ЗА НОВИ САД 40, А НА СТРАНУ 60 нов. МЕСЕЧНО. — ЗА ОГЛАСЕ

НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 ЗА жиг СВАКИ ПУТ, ђе Хо До ови Ила Хо а и и. ЗИМЊИ ДАН. (х, како је сиво, тамно, ; У тај уздах грдни, ладни, Канда није данак свано; | Тледам у ту сету нему. А небо је тако мутно | Као око исплакано, |

| Па то ми је сада лепо,

| Па то ми је сада мило... А ја гледам кроз ту таму, | Као да ми никад око Тледам, гледам на високо, Није сунца ни видило, Гледам у то сетно небо,

• Тледам у то мутно око; Ко да никад прамалећа

| | Мом животу није било, Гледам у тај сумор јадни. | К'о да никад није срде ;

У празнину ту голему, | Румен цветак пољубило!.. Ј. ).

МАКСИМ ЦРНОЈЕВИЋ.

(Свршетак.)

Јевросима. лику штету сине почуни! То не иде на добро,

А9 Ти си, Дужде Добро си ми дошао, пријате- Мавсиме! Па и мене ви исполив о сву ! Свупоцена љу! Јеси л доброручаог Наздравље! Наздравље! | Је ово хаљина, — то треба прати! Има л воде Ходи да ти оперем руге, ходи! (Скине калпак, па наги– ту Донеси воде, ћерко! Воде, воде, воде, воде

ње у њега балчаком, као да би сипала воду.) дај! (Оде брзо.) Јован Јован. Не треба, мајко, не треба! Та ја висам Дужде, Куд оде тако2 Ухвати је, хеј! ја вам Јован, твој Јован. Овани се, па буди смиром Учиниће од себе покора! Кока јој мач; за себе.) ( Та што сте стали Ухватите је! (иновљев мач» Мужевљев калпак зар: Кујунџић,

Да страшна Боже твога судила: (етаци славе њој су њихове Страховитог почеци лудила!

Бадава, кнеже, не ухвати је! Зар не видиш где лети вила та По стенана куд коза не може

_ Јевросима. Да ситном ногом стрмен облази»

ћерко моја, Анђелијо, где би (Глади калпак,) ХоДИ, Гле — тле! Баш сад — на онај погле врх ! дете моје, ти још неси ручала, ходи, седи, овамо! Ат шта то биг — Гле — не стаде је сад! Ето баш спрам твога Максима. (Положи казпак на ј десно ступиште, па се окрене Јовану). Па како рано, како не Е Максимер (Милује балчак на максимову мачу) Ти си Да, не РАЈЕ А ДИ вад ! гладан; синед А толико ви јео! И још си жедан 2 у понору је нашла утехе А толико ви пио! И толико си вино пролио ! Обезумљене душе понору: Гле! (Показује на земљу) Па гле и овде! Па и тамо Висина је годема стене те, тле! Та сав је под поливен! Толика штета! Нај- Над њоме је најдубље језеро: боље вино наше, од најплеменитијег човота! Та (Скине калпак и клекне.) ја | сама садила га, још и неговала за толика Помолимо се Богу, јунаци! века | Везивала га загрљајем, а пољупцима за- | (Сви поклече. Из далека се чује глас: „Плачу и ридају,“ Завеса грћала та; а ти му толику испровипа крв, тд- полагано пада.)