Pozorište

у ===

али мора за то на сваки начин све остало, што је мање вредно, али ипак нужно за развијање харавтера, пренебрегнути, Ко на ефекат игра увек се мора запитати: шта ће у том приказивању характера нзјбоље деловатиг На која места у характеру морам највећу снагу положитир Код приказивача, који игра на ефеват, зависи игра од нечега чега у улозинема; њему је абеолутно гледиште у приказивању спољашњи успех и допадљивост, Али прави уметник у истини треба за тим да тежи, да

па

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

у суботу 3. Фебруара. Редовни посматрачи лелујања наше народне глумачке вештине могли су с неком стрепњом изгледати на овај приказ; јер од како је Ружића и Ружићке нестало из новосадске дружине, овоје прва појава, тога комада на нашој глумионици, у коме смо се већ толико навикли на оне две старије снаге, да смо се чисто

— што је на послетку са свим природно и при једнаким снагама, јер ове смо видели већ увеџбане у тим улогама, а садањим приказивачима је ово већином првина — ал су од своје стране све учинили да се то збуде. Кочијаша нам је приказивао београдски гост Пелеш. Његово угодно лице и крепки му глас поред добре, макар још не са свим развијене школе, олакшали су му тешки задатак. Њему ће бити у толико лакше усавршити се у таким приказима, што треба само да се умери у жестини. Кад учини то, онда не ћевишедоћи у опасност, да му се једање очешава, о смејање; а биће му лакше пазити и на тачно ниансовање. — Маринковићки нисмо ништа желели, до јачега гласа, јер само би тако могла надвикати шаптала, који као да се утркивао са глумцима, и збиља му је једаред и пошло за руком забунити их. — Л. Хаџићева није морала бити у самом комаду онако гоњена, па да побуди живу симпатију и допадање у публици. — Остали приказивачи су стари. Суботић нас је и до сад задовољавао у овој удови; а овај пут рекли бисмо, да је показао још и лепога напретка у покретима. —а.

КЊИЖЕВНОСТ. % (Приповетке Владана ђорђевића.) Књижарница браће Јовановића у Панчеву почела је издавати скупљене приповетке Вл. Ђорђевића. Од те збирке већ је готова све-

(Париски кочијаш) приказиван је на нашој позорници |

харавтерне моменте да их потпуно обележи;

побојали, е ће се остали приказивачки организам без та два крила сурвати прлој земљи. Радо признајемо, да нам | је та зебња прошла готово на празно. Заменици негдањи | носилаца облика кочијаша и његове Мадлене нису нам, | до душе, могли избрисати из памети Ружића и Ружићку |

характер у потпуном његовом значају схвати и да га пред нас изнесе. Не треба давле у харавтеру поједине моменте да обрађује, већ шта, више треба своју пажњу да обрати једнако на све чињенице у развијању и привазивању характера. Ко на ефекат игра, који не тежи за унутарњом истином, тај ће за љубав публичиног одобравања и пљескања многе моменте у приказивању да жртвује немилице истицањем само појединих важнијих момената, (Свршиће се.)

отшивш. =

ска 1. У њој су ове приповетке: Пушчана зрна. Златан бич. Побратими. Хлеб и со. Невера. Роса. Две жеље. Вукана. — Цена је овој свесци од 12 табака само 50 новчића.

У свесци 11. и 11]. које ће скорим изаћи, биће роман „Кочина крајина,“ прегледан и поправљен од самога писца.

У осталим свескама биће: различни романи и новеле из српске прошлости; слике из данашњега живота, и то: са села, из варошког живота и путничке новеле; и најпосле слике из туђинеке прошлости и садашњости (преводи новела, романа и драма.)

Иста је књижарница намерна редовно и што чешће у години издавати свеске белетристичких дела у опште, и то: о нашим данашњим односима, о прошлом и садашњем животу српскога народа, о свему што се нас тиче, у забавним сликама, која ће учити евога читаоца ономе. што му треба, а да, забављајући се, не осети да се учи.

Разуме се, да све то може бити само тако, ако се публика живо одзове томе похвалном предузетку ; иначе ће и овај рад остати само „прост покушај.“

У интересу развитка наше лепе књижевности желимо

БРОСВЕТА.

(Др. Кшешћан Бохувер Пфул.) Сведо сада беху богословци из српске Лужице на свеучилишту у Липисци, што ве науке о словенским језицима тиче, сами себи остављени, по што, на жалост своју, нису имали на свеучилишту ни кога, који би потпуно био вешт лужичком српском језику, и с којим би ве могли српски разговарати, да се за свој богословски задатак на српеком језику изуче и усаврше. Не давно је и тој незгоди доскочено. Саско министарство за просвету и црквене послове наредило је, да селужичким српским богословцима од сада у Липисци да прилика да практично изуче свој матерњи језик. Овај задатак поверен је славном лужичком Србинудру Пеулу уДр„жђани– ма који ће се тога ради на скоро преселити у Липиску.

Издаје управа српеког народног позоришта.