Pozorište

ан бадаље У НОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК 15. ФЕБРУАРА 1873, == Ма Е | звцрнеч Ер Ж под 1. те + — меша д6 пожеи“ ! рит УРЕЂУЈЕ А. хатић. ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА по ТАБАКА. — СТОЈИ ЗА Нови САД 40, А НА СТРАНУ 60 нов. мЕСЕЧно. — ЗА ОГЛАСЕ

НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30: ЗА ЖИГ ОВАБИ ПУТ.

НИ У ОЊА. УЛОГА МОЛИЈЕРОВА.

бедамнаестог Фебруара 1673, године опростио се с позорницом овога света — Молијер. Познато је, да је овај Француски песни и глумац умрђо после представе свога „Уображеног боле– сника“, у коме је и сам играо,

Молијерове шаљиве комаде наручивао је сам Људевит четрнаести, краљ Француски, пред киме су у дворском позоришту и играни. Но по свој прилици да песник није пибао свога „Уображеног болесника“ по жељи краљевој, него од своје воље, Ово ваљано дело, које је пуно оштре сатире, представљано је први пут у позоришту краљеве палате 10. Фебруара 1678, год, У почетку пролога вели се, истина, да је дело на-

писано да се краљу прекрати време, али права на- |

мера била је Молијеру, да прослави повратак краљев из војне, зато је и удесио дело своје према прилици, додав му пролог, у ком се славе јукачка дела победне холандске војне. Тек 19. јуна 1673. Тод. представљан је „Уображени болесник“ први пут пред краљем, и то трећега дана неке светковине у Верзаљу; али тога дана већ Молијер није био међу живима, Смрт великога песника у тесној је свези са историјом ове ваљане шаљи ве игре; она је као нека жалосна епизода из ове последње радње његовог драмског и п080ришног живота,

Прве три представе „Уображеног болесника“

а евим су изцрпиле снагу песникову; бол у прсима увећао се, Онога дана, када је била четврта представа, слабост та је са свим савладала, а клонула му прса раздирао је бол, који се није могао подносити, Он је овећао да му је близу Брај те рекне своме питомду Барону : „Докле сам у своме животу осећао и радости болове, држао сам се за сретна, Али данас, када

ме болови са свим савдађују, и када се не надам.

АНРИ

ни једном задовољном и веселом тренутку, Видим) да се морам свега одрећи. Не могу дуже нодновити муке; која ми не да ни тренутка мира. Боже, шта човек мора да претрпи пре него што умре! 0х, осећам да Ћу скоро престати живети!“

Барон плакаше и замоли Молијера да овога вечера ве приказује Аргана; и Арманда, жена му, мољаше га иговораше му; да томоже смрт донети,

„Шта да радимо“ одговори он. „Педесет саретана, који живе од своје дневне заслуге, зависе од мене! Шта ће чинити, акоја не узиграмг Увек бих вам себи пребацивао, кад бих им својом кривицом ма један дан усератио заслугу.“ Рече, да дозову глумца Лагранжа, који у „уображеном болеснику“ привазиваше Клеанта. Овај дође одмах са свима својим друговима, »Бу“ дите сви епремнитачно у 4 сахата, тада ћемо почети представу,“ — рече Молијер, „јер иначе нећу моћи играти и ви бисте морали вратити новацу ког сте добили за улазнице,“ — У одређено време беше све спремљено за представу. Молијер дође на време, и, ма да је кашљао и љуте болове осећао; приказиваше ипав уображеног болесника; али кад ве дође до церемоније за коју је Шарпентје свирку саставио, и у којојдекан медичкога Факултета пита питомца по Француски исввареним латинским језиком:

„Јагаз сатдате зтанша

Рет Фаспафет ргаевсттрта, Сша зелап еб тасеатеп(о У“

(давлињеш ли се, да ћеш законе, које Факултет (шеола) прописује, срцем и душом извршавати 2“) — одговори Артан (Молијер) гласом,којега, је бол гушио: „завлињем се,“ а у тај мах снађе га грчевит бол, кога и гледаоци примете, ма да га прикавивач хтеде да прикрије усиљеним смејањем. Но свршетку предетаве, Боју је из-

држад до краја, умота се у своје јапунџе и оде .