Pozorište

62"

„===> У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 18. ФЕБРУАРА 1873, -—---=

у ар

Беше 17. Фебруара 1678. У париском п030ришту „Пти Бурбон“ даје се по четврти пут: „Те тајаде ппасташе, сотпбдфе де Јеап Варш је Родпиенпт де МоНбге«, „Силом болесник“ од Ј. Б. П. Модијера. Представа почиње у 4 сахата после подне. У облачионици прави тоалету „билом болесник,“ Али је ди тај човек од педесет година, што ве осушио као кожа и кост, ба тим угнутим кашљавим грудима и упалим безејајним очима, што га пролази језа и дрхтавица по свом телу, што сваки чав уморен пада у наслоњачу пред Фуруном, да прикупи снаге да би се могао облачити и лице своје дотерати према улози је ли то доиста човек, који је себи уобразио, да је болестанг Није, то је вамртник; и он то зна! Али га ипак његова лепа, млада жена Арманда не могаше намолити, да данас не игра и да данашњу представу откаже. Он јој са тужним осмејком одговори: „То неиде, Армандо. Педевет виромашних позоришних раденика изгубили би своју дневницу, ако се данас не би иградо!“ И тако се се тешком муком у боловима — одвукао у позориште,

Белило и руменило треба да му лажно поврати здравље на његово упало, бледо лице, Дебеле црне пруге испод очију треба да му поврате угашени вјај очију... Узалуд! ба болним осмејком посматра „билом болесник“ своје накарађено здравље у огледалу... Он се обукао, па је готов, Сав изнемогао спусти се у наслоњачу и 34мишљено гледа у ватру, што праска у Фуруни „.« дима му је, а никаква ватра не може да га затреје !

аајене Бе: гају.

о 2 = ГОДИНА Ц, || ј | | | || || | 44 БРОЈ 1, УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ. ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — (ТтоЈИ ЗА нови сад 40, А НА СТРАНУ 60 нов. МЕСЕЧНО. — ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 ЗА ЖИГ ОВАКИ ПУТ. 226) у ар оваа 6: Фд Је. о При НИ Дани 4 (~ Је А у (у ~уе) >" МОЛИЈЕР 2 0 А А О 27 св. Оса ог о) а ан -- 4

| 15. јануара 1622, г. роди се младом Жану

Поклену, пола тапетару, пола слузи — мали Жан | Повлен, У оца му беше овим њега још шесторо деце а у својој 10. години добије мали Жан маћију. Отац пошаље малог Жана на најодличнију париску гимназију, где је са младим принцевима и грофовима ишао у школу, а год. 1640, у Орлеан, да учи грађанско право. Кад му је било 24тодине врати се вао Посјог јишз у Париз и упише се у адвокате., Да ди је икад какву парниду добио или изгубиог Не знамо! Али знамо то, да је наш млади адвокат веома радо и марљиво ишао у париско позориште, а на скоро најрадије у неко мало сиромашно позориште, које је неко друштво било отворило у једној дашчари под насловом: „Тћбмте фте-сбјеђте“ (веома славно позориште.) Он се емртно заљуби у Мадлену Бежарову, најлешну и најдаровитију глумицу тога „веома славнога позоришта“, у кћер једне пристојне чиновничке породице. А и она љубљаше њега. И Жан Повлен остави своју адвокацију и очинеку кућу, те године 1645, ступи на поворницу тога чувенога поворишта под позоришним именом Молијер.

Али већ првога лета мораде та дружина сетавити Париз због елабог прихода, те мораде покушати срећу у провинцији, Нон ту као даим се срећа није смешила, Али они, пуни младе комедијашке крви, лако су трпили глад и сваку невољу по сеоским шупама и по мирисним сењацима. А у тодико боље ву им пријали дани када се нашао какав богати родољуб, који их је потпомагао, као што беше војвода Епернон у

а ----_____---//