Pozorište
пљљле У НОВОМЕ а У УТОРАК 20. ФЕБРУАРА 1873, ==
урана 4 ПИ Ц
ПОЗОРИШТЕ «ла
УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ,
ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАЋА. — ОтоЈИ ЗА нови сад 40, А НА ОтРАНУ 60 нов. мЕбЕчЧНО.— ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ,
пр И
518 НИКОЛА КОПЕРНИК. њи
65
А ФР ИЕИТЕЈЕ 55
Сав учени и изображени свет сећа се сада Николе Коперника, који је пре четири стотине година угледао света у Торуњу. А сећају се данас тога дива у науци особито наша словенска браћа Чеси и Пољаци, којих се он тиче најближе,
Дед николин, Никола Коперник, пресели се из Чешке г. 1396 у Краков, а отац му Никола Г. 1459, у мазовеку варош Торуњ, где узе за жену Варвару Бацелродову. То беху родитељи великог звездара, који се роди 7. (19). Фебруара г. 1478. у Торуњу, иди као што се пољски зваше Тарнув, (Трнов, од чега сву Немци направили Торн.)
Никола Коперник, или боље Копрнив, побија најбоље онај приговор; који нам долази са стране немачке, да словенско племе није родило човека» који би могао утрти стазе науци и уметности и који би створио нову епоху у њиховом развитеу. Јер то је и наука у опште признала, да је Никола Коперник први порушио у науци о звездама птоломејеву систему, која је била завладала у старом и средњем веку, да је он евојим главним делом „Пе гето ошрив огђиша соејезфиши« произвео праву револуцију не само у тој науци него и у целом умном свету. да је дао нов правац људским назорима о васиони, о положају земље у сунчаној системи, те је нарочито својој науци ударио чврст темељ, на ком су после даље градили велики винови других народа, као: Данац Тихо Брахе, Енглез Њутн, Немац Кеплер, Талијанац Галилеји, Иља Лаплав, и други,
Премда је Коперник целу астрономију према тадашњем стању науке истумачио, језгра је ње-
ЊЕ
гове науке ипак у томе, што је први доказао, да је сунце средиште планетскога света, а око њега да се окреће земља с месецом и другим планетама, те тако постаде коперникова би“ стема темељ науци о звездама.
Човек се не може доста надивити бистрини коперникова ума, који је без справа и апарата тако тачно схватио природне законе и оборио преко хиљаду година стару птоломејеву систему.
даслуга дакле коперникова није била само обнова целе астрономије: он је управо основао филозофију природних наука,
Изуметци учених људи не остају ограничени само на њихове мирне собице; они, оденути у почетку смерним плаштем неких начела, проникну полагано цео свет. С тога су изуметци коперникови, који ву невештом оку тако далеко као што му је далеко небо, исто тако важни, као и проналазак новога света. „На послетву,“ — вели учени Немадј. Ј. Литров — „каода ве геније људскога рода, тако дуго занемарен, након петнаест стотина година опет пробудио из свога дубокога ена. Над Европом, крвљу орошеном и развалинама дивљег варварства завутом, диже он по други пут свој луч, по што ве, тако рећи, у Азији и Африци за увек угабио. Том светдошћу расветли нове пределе, невикле просвети, и непознате довадањој повесници светској. 80ђен његовом светлошћу пронађе Колумбо нови свет и Коперник нову планетсву систему. С обојицом поче доба другога и 6бољега друштвенога и душевнога живота,“
И нас Србаља мора се тицати ова прослава успомене славнога Коперника, јер и наш народ,