Pozorište

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ,

(„Ловудска сиротица“,) позоришна игра у 3 чина с предигром, од Шарлоте Бирхпфајферове, превод од А. Мандровића, приказивана је у суботу 24 фебруара први пут на нашој позорници.

биже овога позоришног дела узет је из романа тог

може уврстити у боље драматске производе. У предигри од једнога чина износи ауктор рђаво расположење породице Ридове према младом сирочету Ејри, по смрти њезинога ујака Рида и одагнанство девојчино у ловудски завод. Други део збива се после 8 година у ТорнФилдХалу, где је изучена и васпитана Џена Ебра дошла, из ловудског завода, ла сама сиротица, васпитава једно сирото детенце, — и где расти кроз три чина наклоност властника лорда Рочестра према дражесној и карактерној васпитатељки, док се на крају не заврши е облигатном удадбом њезином. Колико је први раздео занимљив због супротности осећаја и назора делајућих лица, толико је други монотон зарад својих једнообразних ситуација. Једно сирото девојче, учитељка у кући. заљуби се у свога „господара“ п употребљава сва средства (разуме се дозвољена), да се њему допадне, употребљава, их све донде док не постигне своју цел. Од тих средстава понајјаче је неко и ако афектирано равнодушје, којим се поносити Лорд изобилно части, док се не открави толико, да заборави на неједнакост сталежа, а кад на послетку изађе на видело, да је Џена Ејра „аристократска крв“ добија Лорд Рочестер од заљубљене девојке шах—мат и мора сва својом васпитатељком у — цркву. Да то бива на очиглед међутим опалој породиципци Ридовој, која ради на томе да се сроди с богатим Лордом — то је каприса аукторова, коју морамо да превидимо за то, што ауктор припада женском полу, који не уме да прелнта повређено своје љубље.

(0. самој представи можемо рећи, да није понајбоље пепала. Томе има више узрока. Маринковићка (бара Ридова) била је тога, вечера очевидно нерасположена, а Маринковићева (Клеренсова) и то, и сувише крута у својој аристокраштини. Сајевићки је оскудевала само наравна најив-

у њезиној игри врло лепо обележено. — Л. Хаџићева је добро приказивала несташног и суровог Џона, али је суровост аристократска замазана Фирнисом политесе, а ова не беше у њевиној мимици. — На томе недостатку спотицала се цела игра Сајевићева. Рочестер није суров човек, бар онако није, како га је он представљао. Основна је црта, његова карактера доброта — а што је на њему суровога. то му је свет наметнуо; то је узајмљено, не суште његово. Борба његове стварне индивидуалности с његовом да речемо маском, и наизменце појави час једне час друге стране његова карактера, то баш прави његову улогу занимљивом, али те двообразности не беше у Сајевићевој игри, ими бисмо му препоручили студију Мандровића. Пешић је веома нелордски изгледао, а игра мује врло добро одговарала маски. Остале су улоге тако обичнедане бини у шта служило приказивачима, да их оцењујемо по њима. —Л—

Хан

истог имена, и доста је умешно сплетен у драму, која се |

ност, па да буде изврена Џена Бјра — све остало беше |

= __ |

“ (Ред позоришних представа за марат.) 1. марта: „Тражи се васпитач“. — 4. марта: „Јелва руска сиротица“. — 6 марта: „Роман сиромашног младића.“— 10 марта: „Сплетка и љубав“ — 11 марта : „Париска сиротиња.“ — 18 марта први пу т: „Без женидбе“, „Први састанак“. — 15 марта : „Дона Дијана“. — 17. марта први пут: „Нервозни“. — 18 марта : „Добрила и Миленко“. 2(. марта: „Магелона“. — 22. марта: „Осма тачка“, „Гутче Буковачко“ (по други пут.) — 24 марта: „Гроф Есекс. 25 марта по други пут : „Маркова сабља“ — 27 марта први пут: „Изабела Орси-

· ни“.—20 марта подруги пут; „Ловудена сиротица“. — Замена;

„Мраљ Лир“ (први пут) — „Нелска кула“. — „Млетачки трговац“.—„Чаша воде“. — „Максим Црнојевић“. — „Честитам“.

103 ОРИ ШТЕ:

“ (Народно позориште у Загребу.) „Улепас“ у оцзни својој о „Слици покојне госпође Жанете“, вели о удешавању репертоара ово: „Репертоар да буде ваљан, мора да је систематичан, т.ј. у репортоару морају се трагедије, позоришне игре, комедије, нови и стари, изворни и

| шреведени комади размерно поразделити, да се све те врсте

по некаком нацрту измењују. То је да како врло тежак посао, јер се за то хоће обилно познавање драматичне књи“ жевности, али то својство репертоара свакако је потребно

| тако потребно, да бев њега мора запети сав позоришни

рад. Кад би дакле управа на једанпут потисла на позориште редом саме лакрдије, ва тим редом саме велике драме, а. за тим опет саме фине комедије, грешила би веома, радила би на штету позоришта, ма и неколико пута гледалиште дупком пуно било. За штог За то, што се пре свега кваре тлумци таким начином. Дајте десет пута узастопце лакрдија и значај лакрдије освојиће са свим и језик и кретање глумаца, па ако за тим дође драма, приказаће је глумци лакрдијашки без потребна мира и збиље, а дра-

| ма ће бити накарада. Или дајте десет пута узастопце драму,

глумци ће се приучити озбиљном, патетичном говору, а дође ли на то фина шаљива игра, то ће је глумци патетички полагано декламовати, место да се прикаже лаким, брзим говором. да тим се одбија таким невештим раздељењем репертоара свет од позоришта. Храните ч0-

| века кроз десет дана засебице млеком, 38 тим кроз десет

дана, засебице месом, на послетку кроз десет дана лебом, човеку ће се довадити и млеко п месо и лебац, човек ће вам побећи. А то ваља имати пред очима особито за изворне драматичке плодове. Камо среће да можемо сав репертоар испунити ваљаним изворним комадима! Ал их на жалост, немамо много, с тога их ваља размерно поразделити кроз читави репертоар.

Шрема изворним драмама влада у великој чести нашега света предрасуда, јер не могу разумети, да се може што ваљано напивати хрватским језиком. ( друге стране су наша изворна драматична, дела још преслаба,да би се могла такмити са преводима страних врених драма, Узме ли управа то на ум, тоне ћејамачно за седам дана ставити на репертоар четири изворна шаљива комада као овај пут; надамо се, да ће се управа осврнути на ових наших неколико речи!“ у

__ Издаје управа српског народног позоришта.