Pozorište

и.

На измаку 1859. године морало се онде пу- | тем журналистике најпре тек о томе радити, да | се успостави српска читаоница ун. Саду. | Питате за што да то, да буде мати народ ном позоришту, јер ко би га други могаби хтео оснивати 2 Тамошња влада не беше српска, | да нам га готова у крило спусти; једини зако- | нити орган српског народа тамо је српски | конгрес, кога тамошња влада зове црквеним. | али и од те црквено-конгреске дворане Бључ | беше онда у Бечу, а сад је у Будиму. — За | потврдом статута читаоничиних морало се че| ватидуже од године дана, а дотле читадница није смела ништа радити, ни састајати се; јер тамо преко не бете српске владе, која оваке ствари за 24 чава решава. — Кад се већ поче говорити, да су статути потврђени, тад се отпоче на крају 1360, у „Орб. Дневнику“ низ чланака

Те ву песме чисти неусиљени гласови правог народног песништва, Нису оне узете са ста= рих пергаменатских листова, већ из топлих уста | народа, Те песме може бити да пре нису никада биле написане, оне дакле нису у том сми- | слу старе, Нема пара сликовним уводима многих песама, н, мр. где се описује проеидба ;

„Од како је свијет постануо, | Није лепши цвијет пропватио, Како бјеше цвијет процватио У Удбини у турској крајини!“ Глас о крвавој битци дојављује се овим уводом: „Полетјеше два врана гаврана ( брда Цера изнад Чокешине, Крвавијех кљуна до очију И крвавих ногу до кољена“ птице слећу у двориште оних јунака, који 6 пали у боју. Жена их пита, а оне приповедај сав догађај како су га гледале.

Још је појетичнији увод у песму:

„Мјесец кара звијезду даницу: Гдје си била звијездо данице» Гдје си била, гдје си дангубилаг Дангубила три бијела дана» Даница се њему одговара:

Ја сам била, ја сам дангубила Више б'јела града Биограда,

7 Гледајући чуда великога ;“

Како је красна помисао, да се две звезде занимају са судбином свакога појединога човека, те још

| у у | | | | |

о потреби народног позоришта, То беху оне такво зване „варнице дневниковог кребива,“ које падоше свуда на добру труд. Прилози почеше одма долазити без нарочитог позива, Прва скупштина читаонице могаше бити истом у марту 1861, Она усвоји предлог о позоришту и отправи молбу у Будим, да јој се допусти, да сме купити прилоге на позориште, и да сесме држати скупштина тих приложника, Допуштење једза дође тек при крају септембра, јер се тамо торе није бог зна како хитало са српским стварима. — Свупштина позоришна састаде се у мају 1862., изради статуте и посла их горе на одобрење, Знате ли, колико је времена требало, да се потврде; Две годинени поји тако је тамо требало шест година за онај посао, који би се овде за толико дана свршио. (Свршиће се.)

Ре Н р-ра“ар- Неа ни

СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ,

(Свршетак,)

застају на своме путу из саучешћа према љу-

дима,

Друга је особинатих српеких песама та, да оживе увод за предмет тиме, што питају за прилике, па их после поричу пре него што сло“ мену праве прилике, Ко да се не сећа песме о Асан-ари:

„Шта се бјели у гори зеленој» Тр је снијег, ил' су лабудови» Да је снијег, већ би окопнио, Лабудови већ би одлетили !

Нит' је снијег, нит су лабудови, Него шатор аге, Аван-ате!“

У даљини чисто видиш како стоје у реду шатори: тако је то жива слика,

Томе је едичан и овај почета:

„Што процвиље у Бањане горње» Да л' је вила да ли гуја љута 2 Да је вила, на више би била,

Да је гуја под камен би била! Нит је вила нити гуја љута, Већ то цвили Перовић Батрићу У рукама Ћоровић Османа.“

Иза тога се приповеда погибија; у којој се налазаше јунак те песме,

Предмет је народним српским песмама: храброст и јунаштво, верност и моћ племенитог осећаја према пријатељима и непријатељима, чудновате згоде и сретне провидбе,

|______________________--- а ннвннин и нннинннинвенвненЕ

– пе ______Н________ НО

===